Pokret slobodnih građana pozvao je građane Srbije da na predstojećem  referendumu 16. januara glasaju  protiv predloženih ustavnih promena u oblasti pravosuđa. Osnovni razlog za ovakav stav nalazi se u ukupnim okolnostima u kojima se organizuje glasanje. Predlog Akta o promeni Ustava Srbije, Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje Akta, kao i Predlog odluke o raspisivanju referenduma formulisao je i izglasao nelegitiman i suštinski jednopartijski parlament. U atmosferi u kojoj se naše društvo trenutno nalazi, nema uslova za otvorenu javnu raspravu. Mediji sa nacionalnom frekvencijom  su u poslednih nekoliko godina zatvoreni za bilo kakvu stručnu i argumentovanu debatu. Suprotno svim demokratskim principima, tek nekoliko meseci pre održavanja ovog referenduma (za koji se već znalo da će biti održan) krenulo se u donošenje novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Kao očigledna posledica zbrzanog i površnog ulaska u čitav proces, Zakon je naknadno menjan u trenutku kada su već počele referendumske radnje, što je nedopustivo.

U datim okolnostima, predložene promene, koje se tiču drugačijeg modela izbora sudija i tužilaca, neće doprineti nezavisnosti pravosuđa, niti će ostvariti bilo kakav stvaran pozitivan efekat u budućem periodu.

Srbiji nije potrebna ovakva izmena Ustava, već temeljna i sveobuhvatna reforma najvišeg pravnog akta, nakon koje će ovaj dokument predstavljati okvir za izgradnju građanskog, demokratskog i evropskog društva. Na taj način će se ispraviti greške učinjene 2006. godine, i nadoknaditi prilike koje su tada propuštene.

Jedna od najvažnijih funkcija Ustava jedne države jeste da usmerava pravac u kome ona želi da se kreće i simbolizuje vrednosti kojima teži. U tom smislu, Srbija najpre mora da zaokruži svoj identitet kao građanska država, u čijem centru pažnje su pojedinac, njegova prava, slobode i socijalna sigurnost. Takođe, kroz različite odredbe trebalo bi da se jasnije i preciznije vide strateški prioriteti: pripadnost zapadnom političkom prostoru i sistemu vrednosti, evropske integracije, saradnja sa susedima na prostoru bivše Jugoslavije.

Kada je reč o ljudskim pravima, postoji značajan prostor za unapređenje u ustavnoj materiji u pogledu jednakosti pred zakonom. Izdvajamo potrebu da država jednako tretira sve ljude koji u njoj žive, ne uzimajući kao kriterijum nacionalnu, versku i jezičku pripadnost. Potpuno jednaka prava se moraju omogućiti i bez obzira na različite životne izbore i stilove, u šta spadaju i seksualno i rodno opredeljenje. Zadatak svih društvenih činilaca je i borba protiv diskriminacije na osnovu pola, starosti, imovnog stanja, psihičkog i fizičkog invaliditeta, te političkih ili drugih uverenja, ali je utisak da tu teško možemo tražiti korene problema u najvišem pravnom aktu.

U pogledu teritorijalne organizacije, dokument bi trebalo da pruži okvir i podsticaj za istinsku decentralizaciju. Pokret slobodnih građana smatra da je najbolje rešenje regionalizacija Srbije.

Ipak, u praktičnom smislu, za najveći broj ljudi možda su najznačajnije one izmene koje će otvoriti prostor za dalje reforme u velikom broju oblasti. To su oblasti u kojima je upravo Ustav postavljao niz ograničenja za napredak u normativnoj regulativi i praksi. Jedna od takvih je svakako i pravosuđe. Izmene Ustava u delu koji reguliše sudsku granu vlasti zaslužuju daleko sistematičniji, celovitiji i stručniji pristup nego što je vlast pokazala.

Jednako kao sadržaj, važan je i proces u kome se menja nešto što ima uticaja na čitavo društvo. Postupak izmene Ustava koji se može podržati je isključivo onaj koji se odvija u kontekstu u kom je moguće organizovati fer i slobodno glasanje, u kome su sve političke opcije  ravnopravno predstavljene u slobodnim medijima, a građani istinito i pravovremeno informisani o onome o čemu odlučuju. Pravila moraju biti poznata u dužem vremenskom periodu, i predvidljiva. Parlament ima legitimitet samo ukoliko se u njemu nalaze i vlast i opozicija, shodno stvarnoj podršci koju uživaju u biračkom telu.  

Na osnovu svega navedenog, jasno je da je svrsishodna izmena Ustava moguća tek nakon pobede nad autoritarnim režimom. U takvoj situaciji, potencijalno alternativno rešenje moglo bi da bude i organizovanje izbora za ustavotvornu skupštinu, i oblikovanje novog dokumenta, u zavisnosti od podrške koju su građani dali različitim političkim partijama i programima u drugačijoj i demokratskoj atmosferi.

U svakom slučaju, moderan Ustav, u skladu sa najvišim standardima evropske prakse, sigurno će ostati kao imperativ za novu demokratsku vlast.

 

IZMENE USTAVA U OBLASTI POLITIČKOG SISTEMA

U narednom delu teksta se, kao primer,  nalazi pregled neophodnih ustavnih promena u oblasti političkog sistema. On je dat, ne samo kao skup stavova o temi koju smatramo prioritetnom, nego i  kao naša ideja kako prići jednom polju koje se želi urediti.

Politički sistem Srbije je dizajniran na način koji sadrži brojne nedostatke, od kojih se najveći broj ispoljava sada već preko 30 godina. Formalna ovlašćenja različitih činilaca vlasti, njihovi međusobni odnosi, procedure za izbor kandidata na političke funkcije, kapaciteti demokratskih institucija i resursi koji su im dodeljeni – sve su to elementi koji, ne samo da ne omogućavaju demokratski razvoj, već podstiču zloupotrebe i autoritarne tendencije.

Zbog  toga je reforma političkog sistema najvažniji zadatak u kontekstu obnove demokratije u Srbiji. Bez ovog poduhvata, svaki pokušaj širih promena će ostati ograničenog i kratkoročnog dometa, sa velikim izgledima da ubrzo stvari odu u kontra pravcu, kao toliko puta do sada.

Pokret slobodnih građana tokom protekle godine sačinio je celovit Predlog reforme političkog sistema. On sadrži 12 konkretnih mera, koje se odnose na: izborni sistem, institucije Narodne Skupštine, vlade i predsednika Republike, instrumente neposrednog učešća građana u politici i lokalnu samouprave u Srbiji. Mnoge od tih mera u svojoj početnoj fazi zahtevaju izmene najvišeg pravnog akta.

U nastavku se nalazi spisak članova Ustava koje bi trebalo izmeniti, sa kratkim obrazloženjima:

Član 102. – ukinuti stav 2. prema kojem je „narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika”.  Ovom odredbom je  2006. uvedeno partijsko vlasništvo nad mandatom, kao jedan od elemenata potpune kontrole stranaka nad političkim životom. To se u narednih nekoliko godina pokazalo kroz praksu “blanko ostavki”. Slobodan mandat je jedan od osnovnih principa parlamentarne demokratije. Poslanici su odgovorni jedino građanima, kao njihovi predstavnici. Iako je izmenom odgovarajućeg zakona onemogućeno korišćenje “blanko ostavki”, ne smemo dozvoliti da u budućnosti nekakva parlamentarna većina, pozivajući se na Ustav, ponovo omogući strankama da smenjuju i disciplinuju poslanike.

Kako isti član u stavu 3. reguliše pitanje nespojivosti funkcija narodnog poslanika sa drugim funkcijama, potrebno je dodati i pravilo da poslanik ne može istovremeno biti i predsednik ili zamenik predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave. Tako će se dosledno insistirati na apsolutnoj nespojivosti funkcija na republičkom i lokalnom  nivou. Akumulacija funkcija do sada je bila jedna od najnegativnijih pojava u našem političkom životu.

Član 104. – uvesti izbor kolektivnog predsedništva Narodne skupštine, i sistem rotacije  između predstavnika vlasti i opozicije na mestu predsedavajućeg. Predlog koji smo osmislili je kombinacija pojedinih elemenata iz političkih sistema Nemačke, Belgije i Švajcarske, i ima za cilj da spreči poslaničku većinu da trajno zloupotrebljava funkciju predsednika parlamenta, i onemogućava rad poslanika opozicije. Nakon izmene Ustava, naredni korak je izmena Zakona o narodnoj skupštini i Poslovnika o radu.

Član 107. – omogućiti pravo zakonodavne inicijative iz svoje nadležnosti novoformiranoj Centralnoj izbornoj komisiji. Predlažemo formiranje profesionalne, stalne, kompetentne i nezavisne izborne administracije u Srbiji. Ona će zameniti dosadašnju, koja je bila sastavljena isključivo od partijskih poslušnika i zavisila od uticaja izvršne vlasti. Na čelu profesionalne izborne administracije biće Centralna izborna komisija, u čijem sastavu će biti kompetentne ličnosti sa odgovarajućim znanjima, radnim iskustvom i ugledom u struci. Ovo telo će preuzeti nadležnosti vezane za celokupnu oblast sprovođenja i unapređenja izbornog procesa.

Isti član reguliše i pravo predlaganja zakona od strane birača (narodna inicijativa za donošenje ili izmenu zakona). Smanjiti potreban broj potpisa za narodnu inicijativu na 15.000, kao što je to bilo definisano Ustavom iz 1990. godine. Na ovaj način će se olakšati građanima korišćenje navedenog instrumenta narodne suverenosti.

Član 114. – promeniti način izbora predsednika Republike. Predlažemo da se predsednik bira u parlamentu od strane narodnih poslanika. Tako bi u Srbiji bio uveden parlamentarni sistem vlasti, po ugledu na onaj koji postoji u Nemačkoj. Posebnost modela koji predlažemo je u tome što je za izbor predsednika potrebna dvotrećinska većina glasova poslanika, umesto proste većine. Ovakvom izmenom bi bilo sprečeno da se pozicija predsednika države, i legitimitet stečen ličnom pobedom na direktnim izborima, zloupotrebljavaju za uzurpaciju kompletne vlasti i uvođenje autoritarnog oblika vladavine. To nam se suviše često dešavalo u prethodnih 30 godina, i predstavljalo je najočigledniji primer kršenja Ustava u našem političkom životu. Drugi razlog je rešavanje problema neusklađenosti formalnih ovlašćenja predsednika i načina njegovog izbora. Naime, prema Ustavu Srbije predsednik ima samo protokolarne i ceremonijalne nadležnosti, ali njegova realna snaga koja počiva na broju glasova prevazilazi predviđeni okvir. To čini jak podstrek za prekoračivanje ovlašćenja. Treći razlog je podsticaj da na mesto predsednika Republike zaista dođe ličnost sa ugledom i integritetom, koja će biti iznad svakodnevnih političkih i stranačkih podela. Samo predsednik sa takvom vrstom podrške moći će da bude čuvar Ustava i da izražava jedinstvo svih građana. Izmenom člana 114. Ustava otvara se  prostor za kasniju  izmenu  Zakona o predsedniku Republike i Zakona o izboru predsednika Republike.

Član 203. – Smanjiti potreban broj potpisa za pokretanje narodne inicijative za promenu Ustava sa 150.000 na 100.000, kako je to već bilo regulisano Ustavom iz 1990. godine.

Ceo program refome, sa detaljnim objašnjenjem  navedenih i ostalih predloga, može se pročitati  na sledećem linku: https://pokretslobodnih.rs/novosti/autorski-tekstovi/reforma-politickog-sistema .

Zbog čega smatramo da je reforma političkog sistema najvažniji deo prave promene Ustava,  koja će se dogoditi nakon pobede nad trenutnom vlašću? Zato što naše dugoročno strateško opredeljenje svakako nije puki povratak na stanje pre 2012. godine, sa minimalnim demokratskim standardima i trulim kompromisima kako bi se obezbedila makar deklarativna proevropska većina. Umesto toga, zalažemo se za izgradnju boljeg na mestu starog (“build back better”). Želimo funkcionalan, stabilan i dugoročno održiv demokratski sistem. On će se najbolje prepoznavati po visokom stepenu političkog poverenja u demokratske institucije i visokom stepenu participacije građana.

Želimo da učestvujemo isključivo u onoj promeni Ustava koja će biti deo odgovora na pitanje: Kako da stvorimo uslove u kojima više nikada neće biti moguće da sve odluke koje direktno utiču na sudbine ljudi koji ovde žive donosi jedan čovek, a bez ikakve kontrole i odgovornosti, kao što je to slučaj danas?

 

Autor: Nikola Tamburkovski