Negde između vesti o punjenim lignjama u maminoj šerpici i epohalnom planu o 54 fontane, nezapaženo je prošao negativan Izveštaj Evropske komisije o Poglavlju 12. Sve više je jasno da unutar Srpske napredne stranke postoje previranja oko nastavka evrointegracija. Pored pragmatizma i „faktora stabilnosti“ predsednika države, radikalski gen polako izlazi ponovo na površinu, što nije samo oličeno u nastupima Vojislava Šešelja, već u antievropskim zalaganjima u delu SNS-a. Licemerno zalaganje za EU uz istovremeno namigivanje Putinu i Erdoganu u kombinaciji sa nestručnim partijskim državnim aparatom stiže na naplatu.

 

Evropska komisija ocenila je u Izveštaju o napretku Srbije u pregovaračkom procesu pridruživanja Evropskoj uniji da je napredak spor i nedovoljan u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. Dodaje se da zakonodavstvo u oblasti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda treba usaglasiti kako bi se olakšao razvoj politika u ovoj oblasti. Potrebno je još uskladiti zakonodavstvo koje se odnosi na vino, organske proizvode.

 

Srbija je negativno ocenjena jer nije izradila sveobuhvatnu strategiju za implementaciju i sprovođenje pravnih tekovina EU u ovoj oblasti, a upozorena je na trenutno slabe administrativne kapacitete veterinarske, fitosanitarne i direkcije nacionalnih referentnih laboratorija. Uz to, trebalo bi poboljšati sanitarnu kontrolu na granicama, poručuje EK.

 

Zamerka Brisela je i to što je dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ostao veći nego što je u EU. Ukazuje se na to da je Nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje mleka otvorena, ali još nije akreditovana i njeni izveštaji su bezvredni.

 

Kada je o veterinarstvu reč, podseća se da je usvojen godišnji program mera zaštite zdravlja životinja za 2017. godinu, ali nije harmonizovan pristup EU u borbi protiv bolesti klasične svinjske kuge. Implementacija višegodišnjeg programa za iskorenjivanje besnila divljih životinja je samo delimično završena 2017. godine. Veterinarska direkcija suočena je sa nedostatkom kadrova i njen administrativni kapacitet se dodatno pogoršavao, preteći da dostigne kritičan nivo, ocenjuje se u izveštaju. Ukazuje se i na problem sprovođenja zakona o dobrobiti životinja, posebno u procesu klanja i to se, po oceni EK, mora poboljšati.

 

Podsećamo da je jedna od posledica ovakvog stanja u poljoprivredi i nefunkcionisanja Uprave za zaštitu bilja i fitosanitarne inspekcije, ogromna šteta koja je naneta proizvođačima voća, zabranom izvoza krušaka u Rusiju, kao i nedavno objavljivanje vesti da na tržištu imamo paradajz sa otrovnom korom koji jedu građani Srbije.

 

Odbor za poljoprivredu Pokreta slobodnih građana javno postavlja pitanje dokle će nesposobnost i partijska poslušnost biti bitniji od stručnosti i kompetentnosti i kada će odgovorna lica u državnim institucijama snositi odgovornost za svoje postupke.

 

Igor Prka, predsednik PSG Odbora za poljoprivredu