Prof. dr Rade Veljanovski, Ana Janković - Jovanović, Zoran Hamović i Rade Mirić na današnjoj Drugoj vanrednoj Skupštini PSG izglasani su za nove članove Predsedništva. Predsednik Pokreta Saša Janković predstavio je poverenicima i osnivačima Političku platformu za predstojeće lokalne izbore u Beogradu.

 

U nastavku možete pročitati biografije novih članova Predsedništva:

Prof. dr Rade Veljanovski

Ana Janković - Jovanović

Zoran Hamović

Rade Mirić

Integralni govor predsednika Pokreta Saše Jankovića na Drugoj vanrednoj skupštini PSG:

"Poštovani članovi Skupštine Pokreta slobodnih građana

Pre nešto više od 6 meseci nastao je naš Pokret.

Nikad ni od jedne druge organizacije nisu bila veća očekivanja u javnosti, nikad ni sami od sebe nismo imali veća očekivanja.

S jedne strane – razumljivo: ogroman broj umnih ljudi podržao je javno moju kandidaturu na predsedničkim izborima i jako veliki broj ljudi glasao je za nju, a Pokret je doživljen kao njen logičan nastavak. Za to vreme, autokratija u Srbiji sve brže je prerastala u otvorenu diktaturu, koja ne samo da ruši institucionalne temelje naše države i vrednosne osnove našeg društva, već nas drsko svake sekunde podseća na svoju nasilnu, lažnu i prostu prirodu. Osećamo se nepodnošljivo i rešenje očekujemo odmah.

S druge strane bila je realnost. Izgraditi novu, drugačiju političku organizaciju i u normalnim okolnostima je ozbiljan, mukotrpan i skup posao, a u ovosrbijanskim – ravno je čudu. Organizaciju koja neće samo da smenjuje pogubnu vlast, već nakon toga da gradi institucije, a ne svoju moć. Onako kako smo sebe zamislili i kakvi jesmo, pretnja smo celoj otuđenoj političkoj kvazieliti sa svih strana.

Za šest meseci našli smo svoj, iznajmljen i skup ali svoj krov nad glavom, postavili temelj mreže po celoj Srbiji, uspostavili saradnju sa drugim pokretima, strankama i organizacijama, organizovali tribine i masovne javne događaje, uspostavili začetke međunarodne saradnje, postali po svim anketama najznačajnija opoziciona organizacija... i najveća pretnja postojećem političkom ekvilibrijumu koji u Srbiji već odavno sprečava bilo kakve suštinske promene.

U jednom momentu, učinilo se da ćemo sagoreti. Jednima, naša brzina se činila sporom, očekivali su od nas politički cunami koji briše sve pred sobom svojom snagom i sadržajnošću. Na žalost, mnogo njih stajalo je sa strane, bavilo se svojim poslom i „podržavalo“ nas, a ne „učestvovalo“. Ne više od 10 ljudi koji su u prvim mesecima svaki svoj trenutak vremena, iskru energije i materijalni resurs bez ostatka stavili u funkciju Pokreta nisu mogli pomeriti planine. Do mnogih koji su to hteli, nismo mogli dovoljno brzo doći. Početno oduševljenje je prošlo, na oduševljenje mnogih. Ali, kad malo bolje razmislim, nisam siguran da su krila oduševljenja zaista dobar oslonac za trajnu gradnju. Kao što ni oduševljenje onih koji su pomislili da se nećemo dići nije dovoljno da se stvarno ne dignemo. Ne, ne pretvaramo vodu u vino, nemamo Teslino tajno oružje protiv diktature, nismo bezgrešni i nepogrešivi. Ljudi smo. Ali ljudi koje više niko ne čeka, mi smo tu. I naš slogan treba da promenimo iz “ljudi koje čekamo smo mi”, u “ljudi koje čekamo ste vi”.

Drugima, nekolicina – prvenstveno ja, kretali smo se prebrzo, nismo se „konsultovali“ dovoljno sa njima, nismo pitali sve za mišljenje baš onda kada bi svako dobio potrebu i nalazio svoj momenat da ga iskaže. Nismo pogađali misli, radili smo ne čekajući one koji su imali manje vremena ili žara, verujući da će svako videti da radimo iskreno, ne ljuteći se ni na koga, idealistički očekujući poverenje u vremenu koje je toliko zatrovano da ni brat bratu ne veruje. I desila se najživotnija stvar, braća među nama su stala na različite strane.

                                  

Ogromna većina nas ostala je zajedno, svaki dan nam se pridružuju novi slobodni građani, a radićemo istrajno i iskreno, svaki dan sve bolje. Posebno sam zadovoljan što je danas prvi put među nama naš istaknuti publicista Radivoj Cvetićanin, koji će se angažovati u Političkom savetu i Odboru za spoljnu politiku Pokreta. Radićemo tako da, duboko verujem u to, i oni kojima smo prespori i oni kojima se čini da neki među nama odmiču neznano kuda, uvide da smo na istom putu i ponovo se pridruže svom Pokretu.

A šta je naš Pokret, šta je naše političko biće? To je upisano u naš Statut, ali ko čita statut sem pravnika, i to ponekih. Mi smo na modernom, slobodarskom, socijaldemokratskom delu političkog spektra i imamo evropsku orjentaciju u pogledu vrednosti, ali ne slepu. Naši prioriteti su uspostavljanje uništene socijalne pravde i društvene solidarnosti, izgradnja institucija i vladavine prava, a ne policijske države, razvoj obrazovanja i kulture, napredak zasnovan na modernim tehnologijama i stručnim kadrovima, a ne jeftinim sirovinama, jeftinoj radnoj snazi i manuelnom radu; pomoć domaćim privrednicima i investitorima bar koliko i stranim; reforma državnog i političkog uređenja radi decentralizacije i participativne, suštinske a ne formalne demokratije. Insistiramo i na dužnosti države da pomogne egzistencijalno ugroženima, da zaštiti javno zdravlje, spreči iskorišćavanje radnika, omogući kvalitetno obrazovanje, garantuje javne usluge i dobru upravu, zaštiti životnu okolinu, podstakne društvenu pokretljivost, te obezbedi fer raspodelu društvenog bogatstva i jednake šanse. Iz tih ciljeva proističu i konkretni zadaci: na primer, po pitanju Beograda na vodi, mi ne bi rušili ono što je već izgrađeno. Ali bismo, odmah po preuzimanju vlasti, projekat vratili Beogradu i Beograđanima, arhitektonski i pravno. Grad bi angažovao najbolje arhitekte da rešenja privedu javnoj svrsi i usklade sa slikom Beograda, a ne Dubaija, a javna pravobranilaštva dobila bi zadatak da zaštite imovinske interese našeg grada koji su kriminalno pogaženi. Tužilaštva bi imala svu slobodu da delaju, u tom i drugim slučajevima, ako nađu da je bilo zloupotrebe položaja ili omogućavanja da se stekne materijalna korist na štetu zajednice.

Primetite, ne kažem „mi bi gradili ovako, a ne onako“, i „naše sudije bi sudile ovako, a ne onako“ – ono što Pokret najjasnije oličava je težnja da izgradimo institucije i stvorimo tu čuvenu „političku volju“ da se zakoni primenjuju. I da to radimo dok ne prestane potreba da ikad više postoji politička volja da bi se zakoni sprovodili – jer tada ćemo ući u eru vladavine prava, a ne vladavine ljudi. Dve su promene koje treba da iznesemo da bi Srbija uspela. u 21. veku - promena  karaktera politike i prekid politizacije svih državnih poslova. Ukratko - treba nam otklon od profesionalne otuđene politike i samodovoljnih, večitih političara ka participativnoj demokratiji, odnosno  kvalitetnom  učešću građana u donošenju odluka koje ih se tiču, sa liderima koji su zaista “jedni od nas”. Sa predsednikom koji kući ide peške, kao u nordijskim zemljama. I treba nam departizacija uprave i javnih poslova. Nije najveći državnik onaj koji se (lažno, u našem slučaju) hvali kako najviše radi, već onaj koji omogućava drugima da s uspehom rade, rekao je davno Frensis Bekon. Ako nova vlast omogući pravnicima, ekonomistima, urbanistima, inžinjerima, policajcima, doktorima, profesorima… svakom da radi svoj posao, a politiku približi “običnom” čoveku toliko da uvidi da preko nji zaista može da utiče na svoj život, te poželi da se uključi u politički život zajednice, iznese svoje  probleme i utiče na način njihovog rešavanja, imamo šanse da ostvarimo cilj.

To je ono što ljudi očekuju od nas – da ovakav svakojako monstruozni način vršenja vlasti ode, ali da se ni stari, korumpirani ne vrati. To moramo osvariti da bi Srbija imala budućnost. To je naša politička misija. I zbog nje pljuštaće udarci po nama sa svih strana. Sve drugo bi nam se lakše oprostilo. Ali zbog njene veličine vredi prolaziti kroz ono kroz šta neki od nas prolaze i kroz šta će mnogi od nas tek proći.

Kako ćemo ostvariti ono što u našoj bližoj istoriji niko nije, a nalazimo se nikad dalje od toga?

Sami? Teško. Niti smo mi idealni, niti su svi drugi loši. Niti su svi novi dobri, a svi stari iskvareni.

Sa svima koji hoće sa nama? Ni tako. Mora biti elementarne saglasnosti o demokratskom uređenju kome težimo, a ono je zasnovano na vladavini prava, fer i poštenim izborima i poštovanju ljudskih prava. To isključuje političke ekstremiste sa obe strane političkog spektra. Kako nam nesporno predstoje izbori u Beogradu, da bi znali s kim mi možemo i da bi drugi znali da li mogu s nama, napravili smo i objavili 11 principa za saradnju sa drugim političkim organizacijama i najdobronamernije pozvali na saradnju. Mnogi su ih odmah prihvatili, ali su se neki iznenadili kada su shvatili da mislimo ozbiljno.

Prvo, da se sve opozicione organizacije unapred javno obavežu da ni posle izbora neće sarađivati sa SNS, posredno ili neposredno.

Drugo, treba da se obavežemo da ćemo da vodimo kampanju protiv nepodnošljive vlasti, a ne za međusobnu prevlast.

Treće, svi zajedno moramo da izborimo normalnije izborne uslove.

Četvrto, oni koji izvesno prelaze cenzus treba da prihvate pod svoju kapu srodne manje opozicione grupacije koje bi sa cenzusom možda imale problema, kako se ni jedan jedini opozicioni glas ne bi izgubio.

Peto, treba da unapred prihvatimo da će nakon izbora vodeću ulogu imati ona demokratska opoziciona opcija koja dobije najviše poverenja građana i da ćemo joj omogućiti da formira vlast, a ne da je bilo ko ucenjuje svojim manjim, a potrebnim izbornim rezultatom.

Šesto, moramo se obavezati da, po preuzimanju vlasti, nećemo vršiti partijska postavljenja na stručna mesta i da nećemo dozvoliti “preletanje” sadašnjih partijskih kadrova u naše redove.

Sedmo, da će se na politička mesta postavljati najkvalitetniji kadrovi i da će oni odgovarati zakonu, a ne stranci ili pokretu; da će opšti interes biti iznad stranačkog.

Osmo, da će postizanje socijalne pravde biti prioritet – nema luksuza iz javnog budžeta dok svi nemaju osnovno – dostupnost svima osnovih gradskih servisa i infrastrukture, posebna briga za najranjivije.

Deveto, obavezujemo se da ćemo štititi interese građana i tretirati ih ravnopravno bez obzira na njihovu političku orijentaciju.

Deseto, gradska vlast se mora decentralizovati.

I jedanaesto – gradonačelnik bira svoj tim.

Za početak, to je osnov za uspostavljanje saradnje u Beogradu, gde bi pobeda, koja je moguća uprkos svim manipulacijama i zloupotrebama, uprkos izbornim nepravilnostima nečuvenim za demokratski svet, značila početak brzog kraja crno-crvene koalicije i oslobađanja cele Srbije. Beogradska karta srušila bi im celu kulu.

U ovom momentu, dalja izbirljivost činila bi nas vatrogascem koji bira društvo s kojim će da gasi požar u kući. Trebaju nam, tražimo dogovore i saveze.

Ako tražimo ljude identične nama, onda će oni biti deo Pokreta, a savez nećemo praviti sa samim sobom. Sa onima sa kojima se odlično razumemo i delimo veliki deo ideja i ciljeva, ulazimo u stratešku saradnju, kao što smo to učinili sa Mađarskim pokretom, Hrvatskim građanskim savezom, Pokretom protiv Diktature, Pokretom za preokret, Pokretom Šumadijska regija koji je svom imenu dodao – Pokret slobodnih građana, sa Novim Pokretom iz Novog Pazara. Širom nam je ispružena ruka prema Pokretu ne da(vi)mo Beograd, nadamo se da će je prihvatiti. Očekujemo saradnju sa Čuvarima vatre na Starom gradu, strankom Zajedno za Srbiju i svim drugim sličnim organizacijama i inicijativama koje izuzetno cenimo.

Dalje, jasno je da treba da pravimo savez sa onima koji su slični nama nama, ali novi optimizam za Srbiju ponudićemo savezima i sa onima koji mogu da ponude neki drugi, novi kvalitet u odnosu na nas.

Na beogradskim izborima, ako osvojimo dovoljno glasova želimo da za gradonačelnika izaberemo Dragana Đilasa i to unapred kažemo biračima. To je jedino fer, jer gradonačelnik ima značajna ovlašćenja i ne treba da bude mačka, ili Mali u džaku.

 Dragan Đilas je politički u okvirima našeg, građanskog sistema vrednosti, saglasan je sa svih 11 principa koje smo davno postavili za saradnju sa drugima, a njegova posvećenost Beogradu, poznavanje funkcionisanja grada, njegova prepoznatljiva delotvornost, brzina i energija su nešto što daje dodatni, novi kvalitet, preko potreban za vrstu problema sa kojom se Beograd i Srbija suočavaju. Ima i pokazuje puno poštovanje za posao koji smo do sada uradili, put za promene koji smo trasirali. Sinergija sa nama je očigledna, međusobno se dopunjavamo na dinamičan način. To je spoj pun naboja i napona koji nekad dolazi i od suprotnosti, ali velikog  dovoljno da pokrene promene u Beogradu, a onda i u Srbiji. Ponavljam, suočavamo se sa bezobzirnim crno-crvenim političkim, ekonomskim i vrednosnim buldožerom koji ruši sve ispred i ispod sebe.

To je pitanje nacionalnog opstanka zbog koga mora da se okupi cela demokratska opozicija, ne samo ideološki istomišljenici.

Narodna stranka nije naš ideološki istomišljenik, već baš stoji sa druge strane političkog spektra i u tome je smisao okupljanja. Razgovori sa njihovim rukovodstvom uverili su nas da smo u jednom saglasni: moramo smeniti ovaj pogubni režim ili ćemo izgubiti budućnost. Moramo posle pobede da se posvetimo izgradnji pravne države i institucija. Onda ćemo se fer politički nadmetati da li će Srbija biti tradicionalnije ili modernije društvo, konzervativnije ili liberalnije, zatvorenije ili otvorenije prema uticajima iz sveta, a građani će slobodno odlučivati. Ali sada nam temelji države i društva nestaju pod nogama – pitanje je samo ko sve to vidi i ima li želju za dogovorom. Narodna stranka razume da se ne radi o ideologiji već o Srbiji i to cenimo. Pre nje o tome smo se složili sa nekima ideološki bliskijim, npr. sa Socijaldemokratskom strankom. Narodna stranka je značajna jer je, kao što sam rekao, ona drugi pol političkog spektra, legitimni, ne ekstremni. Ako nastavimo saradnju sa njom, i ona sa nama, nećemo izgubiti svoj identitet jer, već sam rekao, svesni smo da smo drugačiji i nameravamo da ostanemo drugačiji, ali se u osnovnoj stvari slažemo: želimo da sa Srbije skinemo naprednjačku čizmu i demokratski opredelimo pravac Srbije u budućnosti koju će sa nama naša zemlja sigurno imati.

Demokratska stranka je po političkom opredeljenju veoma slična nama. Obustavili smo planove o predizbornoj saradnji kada je u njoj odlučeno da se učestvuje u proceduri izmene Ustava po receptu Aleksandra Vučića. Ne može se Srbija menjati sa njim. Problem nije u rečima zapisanim u Ustav, problem je u tome što ih on krši kad hoće i koje hoće, šta god da one znače. I nema ustavnog rešenja koje je sa njim dobro i koje leči našu državu i društvo. Niti se na izbore može ići sa onima koji su u koaliciji sa Naprednom strankom, bilo gde u Srbiji. Jer Napredna stranka je ista stranka i u Pećincima i u Novom Sadu i u Alibunaru i na Vračaru. I njeni partneri su isti, kada su u partnerstvu s njom i s našim željenim partnerima. To je prvi princip za saradnju opozicije radi oslobađanja Srbije, bez neposredne ili posredne saradnje. Ne može se menjati Srbija s Vučićem, ali ne vredi ni menjati Vučića, a da se sve vrati na staro. Čekamo s nestrpljenjem da Demokratska stranka to shvati i vrati se na put kojim smo zajedno išli za vreme predsedničkih izbora.

Ponavljam da smo otvoreni za saradnju sa svim drugim partijama, organizacijama, udruženjima, inicijativama, da nudimo otvorene i poštene razgovore, bez kečeva u rukavu, bez rezerve, usmereni ka jednom cilju – smena vlasti u Beogradu, zatim u celoj Srbiji, promena načina na koji se vlast vrši i ozdravljenje naše države i društva. Ako to ne uradimo sada, puzajuća diktatura prelazi u otvorenu i ja ne smem ni da pomislim kakva vremena slede iza toga. Zbog naše budućnosti – pobedićemo."