Govor predsednika Pokreta Saše Jankovića na skupu "Beograd se voli, Beograd se brani" koji je održan u petak, 20. oktobra na Trgu Republike.

 

Dobrodošli na ovaj slobodni trg, na slobodnu teritoriju Beograda i Srbije!

Dobro veče Beograđani! Svi smo večeras Beograđani, ma odakle da smo došli, rodili se ovde ili zatekli, jer Beograđanin je onaj ko voli Beograd, i Srbiju čiji je Beograd glavni grad, a onaj ko voli Srbiju i njen glavni grad, taj ga brani i oslobađa kao što je od najvećeg zla moderne instorije, fašizma i nacizma, oslobođen i ne tako davno jednog drugog 20. oktobra.

Do sada su nas mnogo puta okupirale strane vojske, znalo se lako od koga se branimo, imali su druge uniforme, govorili drugi jezik. Sada je drugačije. Zemlja nam je okupirana iznutra, našu državu su oteli, prisvojili ljudi pod fantomkama, lažnim diplomama i lentama, kojima je maternji ovaj jezik, u naše institucije podmetnuli su kukavičja jaja.

Šta će im država, institucije, koje mrze: da bi on mogao da istresa svoje frustracije na čitavom narodu, da bi konačno obukli uniformu a ne plašili se da će morati u prve redove, da bi razmazali sline po celoj policiji, da bi navukli vilberkin gaće,  ali najbitnije – da bi mogli nekažnjeno da kradu, otimaju, pljačkaju i bahate se, da bi krali i lagali ovaj zbunjeni, uplašeni, razočarani, proređeni, poniženi, dobri narod.

U glavnom gradu zemlje koju su okupirali bahatost, lopovluk i mržnja, baš ovde, u sred izbornog raskopavanja, pod jesenjom novogodišnjom rasvetom, u sred sramote i laži, okupili smo se uprkos svim preprekama da kažemo NE, da pokažemo da u Srbiji nisu ugašena sva svetla, da nisu svi isti, da i ovde žive ljudi spremni da se bore i izbore za normalan život.

Okupili su se deca i roditelji, studenti i profesori, radnici i seljaci, sportisti, umetnici i publika, mangupi i štreberi,  bake i unuci, mirovnjaci i fajteri…

Okupili smo se i za sve one koji ne smeju da dođu, koji ne veruju da je moguće i u ovoj zemlji živeti normalno, koji ne mogu, koji su se predali… Stojimo ovde i stajaćemo svugde jer se može i jer se mora biti čovek!!!

Stojim ovde i stajaću ako treba go i bos kako reče Duda Ivković, stajaću sam jer verujem u dobro. A odavno se zna, jedan hrabar čovek je većina.

A nisam sam! Svako od nas je ovde da kaže isto: hoću nazad svoj grad, svoju državu, svoj mir, svoj ponos, svoj posao, svoje zdravlje, svoj izbor, svoje dostojanstvo, svoje obrazovanje, svoju kulturu, svoju sigurnost, svoje vrednosti, svoju ravnopravnost, hoću da živim životom čoveka, ne bota.

Mi smo slobodni, misleći ljudi, sa osećanjem časti, ljubavi, ponosa, inata, mi imamo kičmu, obraz, stav, svoji smo, svakoga možemo da pogledamo u oči.

Mi znamo kako se vodi država, grad, mi znamo šta su zakoni, obaveze, prava, međunarodni odnosi. Nama diplomatija nije kafanska pevaljka.

U njihovom svetu nema mesta za nas, u našem ima mesta i za njih.

Ali ne tu gde jesu: vratili su ponovo ime megatrendu. Mi ćemo zatvoriti sve obrazovne ustanove sa lažnim profesorima i diplomama.

Vratili su Milovana Bojića na direktorsko mesto. Vučelić je ponovo direktor državnih novina. Vulin je ministar odbrane, nema dalje. Mi ćemo sprovesti lustraciju za ovaj period i sve koji su pravili ovaj totalitarni sistem ili bili njegovi egzekutori skloniti iz javnog života. Živeće i radiće, ali nam neće učiti decu, komandovati životom i soliti pamet.

Nama škole nisu trošak, već investicija. Nama kultura nije da glumac kaže nešto smešno, već hrana za dušu, hvala ti Sergej na onom što si govorio.

Njihovi mediji ceo dan objavljuju novo otvoreno pismo Mitrovića. Ja se, obećavam, nikad neću pojaviti na Pinku, toj Šilerovoj našeg doba.

U slobodnoj državi, bolesni radnici neće strepeti od otkaza, i država ih neće smatrati za marvu bez prava ako rade kod privatnika, a sluge ako rade u državi, već će štititi radnička prava.

U našoj Srbiji, strane firme neće imati prednost nad domaćim, već suprotno.

U našem Beogradu, prvenstvo će imati trudnice i stari, a ne starlete pod rotacijama

U slobodnom Beogradu, turistička ponuda neće biti lepe devojke na splavovima, već muzeji i

U slobodnom Beogradu, čista pijaća voda i izvorišta će biti ljudsko pravo, a ne mesto da se kopa rupa za fantomski metro.

Čistićemo životnu sredinu, a ne svoje dosijee

U našem glavnom gradu i našoj zemlji, mladi koji se bune protiv nepravde neće pred sud kao Gavrilo i Pavle, ili pre njih Filip Vukša, već u novine kao primer kako se mladošću brani i gradi svoja zemlja.

Obećavamo, nikakvi jarboli, nikakve muzičke fontane, nikakvi mermeri i đinđuve, dok u Beogradu ima i poslednje ulice bez kanalizacije, vode, struje, dok ima bolnica bez lekova, učenika bez udžbenika.

Mi nećemo da rušimo Beograd, mi hoćemo da ga gradimo. Ne na vodi, jer reka nosi sve, već na zdravim temeljima vladavine prava, pravne sigurnosti i ljudske bezbednosti, poštovanja za političke protivnike, zatvora za kriminalce, nagrade za šampione.

Da bi uspeli moramo da pobedimo na izborima, a da bi pobedili, moramo da sprečimo krađu. U 21 veku, u sred Evrope, mi imamo vlast od koje moramo da čuvamo naše glasove da ih ne pokrade.

Znate li da je čovek koji je prisvojio mesto predsednika na tim izborima u 90 posto biračkih mesta u Beogradu dobio manje glasova nego njegova koalicija na parlamentarnim izborima godinu dana ranije. Ali je u na onih 10 posto gde je dobio više, uspeo da popegla više glasova nego što mu je bio manjak na preostalih 90 posto biračkih mesta?

Objavili smo, pokazali dokumenta koja je izdala gradska vlast, da se samo na Vračaru od predsedničkih izbora broj birača povećao za 10 posto. Pa da li je to moguće, ljudi moji?!

Kradu nam naš izbor, budućnost koju sami biramo. Kradu izbore da bi potčinili institucije, da bi mogli bez straha da kradu ono što stvarno žele – novac, moć, silu.

A nas teraju u strah – od sopstvene države. Objavljujemo kraj tome.

Ponavljam, mi smo ta jedna kolona. Za sve ima mesta, za sve ima posla, za sve ima mandata bez obzira koliko su mali ili veliki, ali mandata za rad, ne za krađu.

Mali smo, skromni smo, a najjači smo. Jer voleti nešto, daje ti snagu!

Mi volimo ljude oko sebe, mi volimo ovaj grad, ovu zemlju, ovaj narod. Mi se nikom ne ulizujemo, niti pretimo, mi volimo ovaj grad i ovu zemlju, volimo i njih, jer nas teraju da budemo bolji, snažniji, istrajniji, da pobedimo svoje strahove i izborimo za ono što volimo.

I nećemo se služimo podvalama, lažima, žbirovima, ucenama, mržnjom, bugarskim vozovima i grafolozima i kanadskim tetkama, falsifikovanim ličnim kartama, paravojnim uniformama...

Upalimo svoja srca i srca drugih ljudi: mi volimo ovaj grad i ovu zemlju, a onaj ko ih voli, mora da ih brani.

Poznajmo se po osmehu kad je najteže, po toplini kad je najhladnije, po humoru kad je najstrašnije, po svetlu kad je najmračnije. Jer ljudi koje čekamo smo mi!!!

Pozivam vas da svi zajedno, slobodno i mirno, ne obraćajući pažnju na provokacije, odemo do Regulatornog tela za elektronske medije, Gradske izborne komisije i Radiotelevizije Srbije i predamo im zahteve. Zahteve da poštuju zakon i obezbede, svakom kako zakon nalaže, uslove za fer izbore. Ostalo je na nama!

A onda da se vratimo na koncert koji organizuju naši prijatelji, Ne davimo Deograd!

Beograd se voli, Beograd se brani!

Moguće je!

Izvori: