Pokret slobodnih građana veruje da je efikasna i socijalno uravnotežena ekonomija zasnovana na privatnom vlasništvu osnova društva kakvo želimo. Ekonomija daje tačno onoliko koliko se stvori, ni više ni manje i zato u upravljanju ekonomijom moramo biti izrazito racionalni, dovodeći u funkcionalni sklad kratkoročne i dugoročne ciljeve.

U isto vreme ne smemo da zaboravimo i one vrednosti koje ljudsko društvo čine različitim od socijalnog darvinizma. Više ne živimo u društvu gde je: „Čovek, čoveku vuk“ i to je rezultat celokupnog civilizacijskog napretka koji je i u ekonomskom smislu pokazao da socijalno stabilno društvo, društvo koje adekvatno brine o svim svojim članovima, daje dugoročno bolje ekonomske rezultate. 

Za PSG je izuzetno bitno pitanje: da li je osnovni cilj razvoja društva povećanje materijalnih dobara ili povećanje kvaliteta života pripadnika zajednice. I ako su ova dva pitanja blisko povezana i ne mogu se tretirati odvojeno, uspešnost jednog društva zavisi od određivanja dobre mere uticaja svakog od ova dva pitanja. Odgovor na odnos ova dva pitanja ima enorman uticaj na sve vidove ljudskih aktivnosti, od definisanja ljudskih prava, prava manjinskih zajednica, grupa sa posebnim porebama, pa sve do ekologije, nauke i obrazovanja.

Ekonomski sistem, kako ga vidi PSG, treba da se bazira na sledećim principima:

 

1. Princip otvorene tržišne ekonomije

Mala ekonomija kakva je srpska mora biti izrazito tržišno orijentisana i uklopljena u međunarodne ekonomske tokove. Svako zatvaranje u nacionalne okvire i orijentisanje na netržišno upravljanje privredom bi imalo za posledicu tehnološko i ekonomsko zaostajanje.

S druge strane, tržišna privreda više ne znači izostanak državnih planskih aktivnosti , već razuman simbiotski odnos između ova dva činioca.

Isto tako, otvorena ekonomija ne podrazumeva bezrezervo otvaranje tržišta za strane proizvode i usluge, već i zaštitu tržišta i domaćih proizvođača od inostranih proizvoda i usluga koji su pod bilo kakvim režimom pomoći njihovih domicilnih vlada.

 

2. Princip socijalnog društva

Svedoci smo da tržišna privreda u svom izvornom smislu ne postoji nigde na svetu pa ne samo da nije dobro, nego nije ni moguće ostvariti čistu tržišnu privredu. Svet je postao tako isprepletan različitim uticajima da samo razumna politika može određivati efikasan odnos uticaja tržišišta i mera socijalne zaštite stanovništva.

PSG se zalaže za ekonomiju koja u svom osnovu ima utkanu humanost i to ne samo kao hrišćansku vrednost, već i kao generator ekonomskog napretka. Verujemo da samo zadovoljan građanin sa minimalno zagarantovanom socijalnom sigurnošću može biti odgovoran član zajednice, a takav, slobodni građanin koji svojevoljno preuzima odgovornost , predstavlja preduslov za dugoročno efikasnu ekonomiju.

 

3. Princip depolitizacija

Ako politički sistem definišemo kao aktivnosti na utvrđivanju interesa različitih društvenih grupa i njihovom međusobnom usklađivanju sa ciljem da se definišu i sprovedu aktivnosti koje će na optimalan način zadovoljiti interese većine stanovništva, onda su politika i privreda neraskidivo povezani i zato je izuzetno bitno da se odnos privrede i politike precizno definiše i uskladi.

Postoji jaka tendencija da se državi, tom oličenju političkog sistema, dodeli uloga glavnog inicijatora, kreatora, regulatora i kontrolora privrednog života. Ova tendencija je potpomognuta multinacionalnim korporacijama ekstremne finasijske snage kojima je potreban lokalni zaštitnik koji kroz kreiranje lokalnih pravila i organizaciju administrativne strukture obezbeđuje sigurnost i uspešnost njihovih interesa, a za uzvrat oni obezbeđuju finansijsku podršku pripadnicima lokalne političke elite.

S druge strane i veliki deo građana zahteva od države obezbeđivanje njihove socijalne sigurnosti, a za uzvrat su spremni da prihvate širenje državnih ingerencija preko granice

koja je prihvatljiva za društvo čije su vrednosti bazirane na ljudskoj slobodi.

Rezultat ovakvih tendencija jeste pojavljivanje državnih i političkih elita kao posebnog interesnog entiteta čiji se interesi mogu, ali ne moraju poklapati sa većinskim interesima društva.

PSG zato smatra da se uticaj politike u privredi treba da bude usmeravajući, regulatornog karaktera, ograničen na :

a. donošenje strateških planova razvoja privrede,

b. donošenje pravne regulative kojom se reguliše rad privrednih subjekata

c. definisanje poreske i fiskalne politike u službi ostvarenja zacrtanih strateških opredelenja

d. pružanju pravne zaštite legalnim privrednim poslovima. 

Upravljanje imovinom i kompanijama u javnom i državnom vlasništvu mora biti profesionalizovano, a imenovana lica moraju biti izabrana na javnim konkursima na temelju njihovih profesionalnih sposobnosti. Vrednovanje rada treba da bude utemeljeno isključivo na bazi postignutih rezultatta. Partijska pripadnost ne može biti predmet ni pozitivne niti negativne diskrimancije.

Privredni subjekti u bilo kom obliku vlasništva, a posebno neprivatnog karaktera, moraju imati potpuno transparentno poslovanje, poduprto obaveznim periodičnim izveštavanjem na jasno definisan način.

 

4. Princip demonopolizacija

Monopoli imaju sposobnost da negativne efekte svog neracionalnog poslovanja prebacuju na druge učesnike na tržištu (stanovništvo ili druge kompanije) i tako utiču na osiromašenje stanovništva i na otežavanje poslovanja drugih kompanija.Oni ugrožavaju slobodno tržište na kome posluju, što dovodi do čitavog niza nepotrebnih troškova za ostale učesnike na tržištu. Monopoli guše inovativnost jer ne žele pojavljivanje novih tehnologija koje bi ugrozile njihovo poslovanje, ili, u najmanju ruku, pokušavaju da kontrolišu primene novih tehnologija u skladu sa svojim interesima.

S druge strane logika svakog poslovnog poduhvata, bez obzira na oblik vlasništva, je da maksimalizuje efekte svog poslovanja, što podrazumeva imanentnu težnju ka zauzimanju monopolskog položaja. Težnje privrednika ka maksimalizaciji efekata poslovanja ne treba apriori okarakterisati kao moralno nepoželjne, jer su te težnje motor privrednog napretka

PSG smatra :

  1. srpska ekonomija je već u dobrom delu pokrivena monopolima u svim vrstama vlasništva, što usporava sveukupni, a posebno privredni napredak društva
  2. potrebno je preduzeti kontinuirane sistemske mere kojima bi se blagovremeno delovalo u smeru sprečavanja postizanja monopolskog položaja bilo kog učesnika na relevantnom tržištu, a da to nema negativne posledice po društvo u celini.
  3. Nema bitne razlike efekata monopolske pozicije bez obzira u kom obliku vlasništva se monopol ostvario.
  4. U izuzetnim slučajevima kada je uspostavljanje određenog monopola iznuđeno objektivnim okolnostima i prihvatljivo, jer ostvaruje pozitivne efekte za celo društvo, potrebno je ovakve kompanije postaviti pod poseban nadzor koji neće zavisiti od političke volje vladajućih elita, već samo od pravila profesije.
  5. Licenciranje poslova i profesija mogu prestavljati prikriven monopol i zato je bitno da samo profesije i poslovi od najveće važnosti za društvo mogu da steknu ovaj status.
  6. Tolerisanje monopola doprinosi nepravednoj raspodeli društvenog bogatstva ako se radi o privatnom monopolu, a ako se radi o monopolu u državnom ili javnom vlasništvu on predstavlja prikriveno oporezovanje.
  7. Komisija za zaštitu konkurencije mora biti nezavisno, vrhunski opremljeno i kadrovski ekipirano telo čije poslovanje mora biti zaštićeno od uticaja dnevne politike.

 

​5. Princip deregulacije

Nedovoljno i nekvalitetno regulisan privredni sistem generiše pravnu nesigurnost, endemsku korupciju i neefikasno poslovanje.

Prekomerno i neadekvatno regulisan privredni sistem dovodi do gušenja poslovnih inicijativa, smanjenja konkurentnosti, korupcije na visokom nivou i prelaska u sivu zonu poslovanja.

Srpska ekonomija je u jednom delu preregulisana, a u drugom delu boluje od nedovoljne i nekvalitetne pravne regulative. Poseban problem predstavlja naša težnja ka što bržem pristupanju EU što često dovodi do uvođenja (prepisivanja) regulative koja nije adekvatna lokalnim uslovima poslovanja.

Za PSG je pitanje količine i kvaliteta pravnih pravila od bitnog značaja jer od načina rešavanja ovog pitanja direktno zavise slobode građana. Manjak ili višak pravne regulative direktno ograničavaju ili obesmišljavaju proklamovane slobode svakog pojedinca.

PSG smatra :

  1. Broj i kvalitet pravnih pravila mora biti usklađen sa lokalnim potrebama i mogućnostima
  2. Neprilagođena pravna pravila su nemoguća za implementaciju, što u krajnjoj instanci dovodi do urušvanja pravne države.
  3. Pravna regulativa mora biti interno usklađena tako da ne postoji različiti tretman istih događaja, a jedna vrsta događaja treba biti tretirana jedinstvenim pravilom kada god je to moguće. Ovo je bitan zahtev koji se temelji na prezumpciji pravne sigurnost.
  4. Potrebno je preispitati svrsishodnost svih pravnih pravila i radikalno smanjiti njihov broj kako bi pojeftinili i pojednostavili poslovanje, a time i otvorili mogućnost da se što veći broj pojedinaca otisne u vode preduzetništva na legalan način.
  5. Pravna regulativa mora biti prilagođena obimu i kvalitetu posla koji tretira, tako da preduzetnici imaju najmanji najmanji broj zahteva koje moraju ispuniti, zatim mala i srednja preduzeća, a velika preduzeća treba da ispunjavaju najveći broj zahteva.
  6. Radikalna seča propisa može imati i negativne propratne efekte, što se to treba smatrati samo jednom fazom u dugoročnom razvoju ekonomskog sistema, gde se optimalno organizovanje očekuje u nekom budućem, vremenski određenom periodu, u skladu sa podizanjem kapacitete same ekonomije.
  7. Prilagođavanje našeg ekonomskog sistema sistemu EU treba posmatrati kao fazni proces u kome ono što nije moguće danas, biće moguće kasnije. Prilagođavanje mora biti plansko i etapno.
  8. Pozitivna pravna regulativa koja opstane nakon seče propisa mora biti poštovana u celosti, bez izuzetka.

 

6. Princip održive (cirkularne) ekonomije

PSG smatra da je razumna ekološka politika bitan element dugoročno održivog ekonomskog razvoja, a da pristup definisanju ekoloških ciljeva i politika društva mora biti predmet stručne analize podržan društvenim konsenzusom, sa krajnim ciljem da ekološka svest stanovništva bude jači motivator od pozitivne pravne regulative.

Neadekvatno raspolaganje prirodnim resursima i sekundarnim sirovinama predstavljaju nepravedno zaduživanje budućih generacija i stvaranje problema čije rešavanje može bitno omesti sveukupni budući razvoj našeg društva.

S druge strane, nedovoljno promišljena politika investiranja i subvencioniranja u tzv. zelene tehnologije može dovesti do nepotrebnih troškova za lokalno stanovništvo i redistribuciju bogatstava prema odabranim pojedincima ili interesnim grupama.

PSG se zalaže za princip tzv. cirkularne ekonomije i sistemsko uređivanje ove oblasti zasnovano na postignutim iskustvima razvijenijih društava koja su primenjiva na lokalne prilike.

Sprečavanje zagađivanja prirode, stvaranja prekomernog otpada i recikliranje već nastalog otpada su bitni principi koji moraju biti utkani u strateške ciljeve društva

 

7. Princip pravne države

S obzirom na isprepletene interese koje svaka razvijena ekonomija podrazumeva i činjenici da svaki ekonomski akter pokušava da maksimalizuje efekte svog delovanja, često i na nedozvoljen način, pravna država je neophodan faktor koji treba da unese sigurnost u poslovanje svakog poslovnog subjekta.

Pravna država u ovom smislu podrazumeva nezavisno sudstvo i sistem pravnih pravila koja na isti način deluje prema svima u istim slučajevima.

 

 

Pitanja od posebne važnosti za budućnost nacionalne ekonomije:

1. Nove tehnologije

Četvrta tehnološka (informatička) revolucija, koja je tek počela da pokazuje prve rezultate, će dramatično izmeniti naše živote, najmanje onoliko koliko je to učinila i prva štamparska mašina. Uticaj novih tehnologija na sveukupnost naših života tek počinjemo da naslućujemo i ne postoje sigurni odgovori na izazove koji se pojavljuju pred nama. Ova tehnološka revolucija je visokotehnološka i postoji ozbiljna opasnost da se potrebna znanja koncentrišu krugu malog broja tehnološki naprednih država, a to može dovesti do dugotrajno podređene pozicije država koje ne uspeju da osvoje potrebna znanja.

PSG će se snažno zalagati za :

  1. Usvajanje i osvajanje novih tehnologija koje će prožimati sve strukture društva sa težnjom da organizujemo efikasnu, u svetsku privredu uklopljenu ekonomiju.
  2. Prioritetno ulaganje u obrazovanje kadrova i osnivanje tehnoloških startapova.
  3. Prilagođavanje svih fiskalnih i poreskih instrumenta u cilju pospešivanja ulaganja u nove tehnologije
  4. Pospešivanje saradnje naših, već postojećih IT kompanija i domaće industrije, sa ciljem smanjivanja njihovog angažovanja na outsource poslovima i fokusiranjem na unapređenju efikasnosti domaće ekonomije.

 

2. Obrazovanje u službi ekonomije

Obrazovni sistemi kakve poznajemo će u bliskoj budućnosti postati stvar prošlosti. Društvene promene koje se ubrzano odvijaju pod uticajem novih tehnologija, jasno osvetljavaju svu neadekvatnost postojećeg stanja u obrazovanju. Možemo očekivati da će se tehnološke promene samo ubrzavati i da će stvoriti potrebu permanentnog obrazovanja i višekratnog menjanja radnog mesta u toku profesionalne karijere većine zaposlenih. Ova potreba će u celini izmeniti formu i sadržaj obrazovanja. Svako kašnjenje u provođenju reformi obrazovnog sistema može imati dugoročno negativne posledice za ekonomiju i društvo u celini.

PSG će se zalagati za:

  1. Kontinuirano povećanje ulaganja u školstvo
  2. Hitnu reformu obrazovnog sistema sa ciljem formiranja efikasnog i adaptibilnog školskog sistema
  3. Kontinuiranu interakciju državnih institucija i javnih i privatnih preduzeća sa obrazovnim institucijama od najvećeg značaja, u funkciji permanentne modernizacije i adaptacije raspoloživih znanja i veština;
  4. Kredibilitet formalno stečenog znanja i zvanja.

 

3. Velika, mala i srednja preduzeća

Dilema da li ekonomski razvoj treba bazirati na radu velikih ili malih i srednjih preduzeća (MISP) je lažna, pošto dugoročno stabilan razvoj podrazumeva obe vrste preduzeća.

Velika preduzeća zbog svoje mogućnosti koncentracije kapitala donose tehnološki razvoj, dok MISP obezbeđuju zaposlenost, stabilnost i socijalnu sigurnost.

PSG smatra :

  1. Mala i srednja preduzeća zbog svog manjeg finansijskog kapaciteta i manje izdržljivosti na nagle tržišne promene, moraju biti predmet posebne zaštite, tj. pozitivne diskrimancije u skladu sa zakonom. Ovo podrazumeva jednostavnije zakonske forme poslovanja, podršku u osnivanju potpuno novih kompanija, kreditnu podršku prilikom uvođenja novih tehnologija, jednostavniji pristup javnim nabavkama i sl.
  2. Velika preduzeća, pre svega ona u domaćem vlasništvu nisu dovoljno prisutna u nacionalnoj ekonomiji pa je u tom smislu potreban i poseban program podrške razvoju velikih preduzeća, u skladu sa strateškim prioritetima razvoja Srbije. Ovo se pre svega odnosi na obezbeđivanje dugoročnih kredita, razvoj finansijskog tržišta, zaštitu od nelojalne konkurencije i sl.

 

4. Subvencije

PSG smatra da su subvencije postale neizbežan instrument svih ekonomskih sistema, ali da je zbog nedovoljno regulisanog i nedovoljno transparentnog dodeljivanja subvencija došlo do zamagljivanja stvarne uloge subvencija u privredi. Zbog navedenog smatramo da su subvencije dozvoljenje u sledećim slučajevima:

  1. Kao mera obezbeđivanja tržišta proizvodima od strateške važnosti, kako ne bi zavisili od hirova svetskog tržišta (osnovni prehrambeni proizvodi i sl.)
  2. Kao mera zaštite od nelojalne konkurencije, kako bi sprečili da inostrani proizvođači potpomognuti subvencijama svojih matičnih država ugroze domaću proizvodnju.
  3. Kao mera razvojne politike, kada želimo da generalno razvijamo određenu granu privrede za koju smatramo da je naš dugoročan interes.
  4. Kao populaciona mera i mera regionalnog razvoja, kada želimo da ubrzamo razvoj manje razvijenih područja i sprečimo iseljavanje stanovništva.

Subvencije se mogu dodeljivati samo na temelju jasnih, transparentnih pravila i bez mogućnosti voluntarizma u donošenju odluka.

Tela koje donose odluke o dodeli subvencija moraju biti materijalno i kadrovski osposobljena, a njihovo delovanje treba biti javno, u skladu sa pravno definisanim postupkom.

 

5. Porezi

PSG se zalaže za socijalno odgovornu državu i zbog toga smatra da porezi moraju odgovarati odnosu ekonomske snage privrede i potreba društva.

Srpsko društvo nije dovoljno dobro organizovano i nije u stanju da na transparentan i ekonomski efikasan način prikuplja i troši poreska sredstva i zato ne sme imati velika poreska zahvatanja, barem dok ne dostigne potreban nivo organizovanosti i transparentnosti.

Porezi služe da se obezbede finasijska sredstva za funkcionisanje zajedničkih potreba društva, i da bi se upravljalo nacionalnom ekonomijom u skladu sa strateškim opredeljenjima društva i maksimalizacijom gazdovanja raspoloživim društvenim sredstvima.

Srbija trenutnu ima relativno efikasan sistem prikupljanja poreskih sredstava, ali ne koristi mogućnosti poreske politike u upravljanju društvenim bogatstvom pa zbog toga mora biti temeljno preispitan kako bi od fiskalne funkcije dobio i razvojnu funkciju.

Posebno je bitno poresko rasterećenje nameta na rad pošto trenutni sistem svojom neselektivnošću, odnosno tretiranjem svih primanja na isti način, bez obzira na njihovu visinu, prekomerno opterećuje male zarade i stimuliše sivu zonu poslovanja u domenu radnih odnosa.

 

6. Parafiskalni nameti

Prekomerni parafiskalni nameti su nastali kao posledica nerealnog utvrđivanja državnog budžeta. Da bi se podmirili svi planirani troškovi, a da sa druge strane budžet bude uravnotežen na nekom nižem, poželjnom nivou, prećutno se dozvoljava lokalnim samoupravama da same kreiraju neke svoje lokalne prihode. Isto tako dozvoljava se da različite organizacije svoje izvore prihoda obezbeđuju kroz naplatu svojih usluga na temelju obaveznosti koja proističe iz nekog pravnog akta. Suštinski, na ovaj način se budžetski troškovi namiruju vanbudžetski.

Zbog navedenog PSG smatra da:

  1. Svi nameti koji nisu deo poreskog sistema treba da budu unapred definisani na državnom nivou tako da niko ne može da stvara dodatne izvore troškova iza kojih bi stajao formalni autoritet države.
  2. lokalne samouprave bi mogle da prikupljaju sredstva sa spiska i u granicama dozvoljenog.
  3. Svaki parafiskalni namet na državnom nivou bi morao proći studiju opravdanosti i dobiti stručnu procenu opravdanosti pre pokretanja postupka uvođenja

 

7. Finansijsko tržište

Finansijsko tržište u Srbiji je nerazvijeno, često netransparentno i ne ostvaruje funkciju prikupljanja i redistribucije viška finansijskih sredstva.

Ne postoji jednostavan legalan način za masovno investiranje, osim za investiranje u nekretnine, što dovodi do rasta cena nekretnina, a to otvara druge probleme, od sive ekonomije u rentiranju nekretnina, do socijalnih problema u stambenom zbrinjavanju stanovništva.

PSG smatra da moramo stvoriti stabilno, transparentno i pouzdano finansijsko tržište sa širokim dijapazonom finansijskih proizvoda kako bi omogućili što širem broju učesnika, kako pravnih, tako i fizičkih lica da mogu da legalno investiraju višak novca i da na taj način pomognu i sebi i nacionalnoj ekonomiji.

 

8. Javna uprava u službi ekonomije

Pod javnom upravom, PSG podrazumeva državni administrativni aparat.

PSG će se zalagati za reformu javne uprave, jer smatra da postojeća uprava umesto prvoklasnog sistema podrške privredi i građanima, predstavlja politički feud za namirivanje stranačkih potreba i kao takva postala je bitan faktor ograničenjaekonomskog rasta.

PSG će se zalagati za upravu koja će biti:

  1. Jednostavna
  2. Adekvatna po veličini i kvaltetu
  3. Odgovorna
  4. Dobro plaćena u skladu sa jasno definisanom politikom platnih razreda

Kvalitetna javna uprava predstavlja neophodnu infrastrukturu bez koje ni jedna ekonomija ne može ostvariti svoje potencijalne i zato je ovo jedno od ključnih pitanja ne samo ekonomije, već i društva u celini.

 

9. Siva ekonomija

PSG smatra da je siva ekonomija posledica siromaštva društva sa jedne strane, a sa druge strane, vid socijalne politike koju političke elite godinama provode kako bi izbegle stvarne ekonomske reforme koje bi im mogle ugroziti neprikosnovene pozicije.

Siva ekonomija, kao i legalna, doprinosi društvenom bogatstvu, ali nastoji da u što većoj meri izbegne plaćanje zajedničkih potreba i zbog toga predstavlja nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi i dugoročno slabi sve društvene strukture.

PSG će se zalagati za kontinuiranu, sistemsku borbu protiv sive ekonomije u svim njenim oblicima putem:

  1. Opšteg unapređenja uslova poslovanja
  2. Snižavanjem ekonomskih tereta poslovanja do nivoa prilagođenosti snazi naše ekonomije
  3. Optimalizacijom rada javne uprave
  4. Kaznenom politikom koja će biti stepenovana i u skladu sa počinjenim delom

 

10. Depopulacija

Depopulacija predstavlja jedan od potencijalno najozbiljnijih problema nacionalne ekonomije.

Smanjenje broja stanovnika usled smanjenja nataliteta, kao i zbog značajnog iseljavanja, te starenje stanovništva, pre ili kasnije će dovesti do nedostatka adekvatne radne snage što će dugoročno ograničavati razvoj ekonomije.

Osim toga, u selekciji preostale radne snage uspešnije će biti one kompanije i institucije koje budu mogle dati bolje uslove poslovanja (pre svega plate), a to verovatno neće biti domaće kompanije ili javna uprava.

Nacionalna ekonomija bez dovoljno radne snage, a uz to i bez adekvatnog kvaliteta radne snage ne može računati na uspeh u borbi za poželjnu ekonomsku poziciju na svetskom tržištu.

PSG će se zalagati za aktivnu populacionu politiku kroz:

  1. Mere zaštite trudnica, majki maloletne dece i porodica sa više od dvoje dece
  2. Organizovanje socijalno stabilnijeg i pravednijeg društva koje će prihvatati socijalne razlike samo onoliko koliko to doprinosi boljitku celog društva
  3. Aktivan odnos sa iseljeništvom, što pre svega podrazumeva formiranje baza podataka o iseljenima i adekvatan način kontinuirane komunakacije sa ciljem stvaranja efikasne mreže saradnika

 

11. Korupcija

Korupcija je tuberkuloza svakog privrednog sistema i u manjoj ili većoj meri prisutna je u svim ekonomijama sveta. Korupcija poništava zakone tržišta, ugrožava konkurenciju i vrši redistribuciju društvenog bogatstva prema malom broju privilegovanih pojedinaca i zato ugrožava temeljne vrednosti slobodnog demokratskog društva.

Srbija je zemlja u razvoju, sa još uvek neokončanom tranzicijom, što je plodno tlo za korupciju od najnižih do najviših slojeva društva.

PSG će se zalagati za:

  1. Nultu toleranciju prema svakom obliku korupciju
  2. Pooštrenu kaznenu politiku prema korupciji u višim i najvišim pozicijama u privredi i politici
  3. Osnaživanje nezavisnih institucija koje bi realno procenjivale pojavu sukoba interesa, sa posebnom pažnjom na nezdravim odnosima nosioca privrednih i političkih funkcija
  4. Adekvatnu politiku plata u javnoj upravi, podrazumevajući tu i sudstvo, policiju, zdravstvo, obrazovanje i vojsku, kao preventivnoj meri protiv korupcije

 

12. Sindikati

PSG smatra da se dugoročno uspešna ekonomija bazira na razumnom usklađivanju interesa države, radnika i poslodavaca.

Organizovanje radnika putem sindikata ili na drugi način je preko potrebno kako bi radnici kao društvena grupa jasno definisali svoje zahteve i kako bi im se omogućilo da se za njih bore na način uređen zakonom. To podrazumeva, sa jedne strane profesionalno postavljene zahteve, a sa druge strane efikasnu zaštitu radničkih aktivista.

PSG smatra da:

  1. Sindikati treba da budu dobro organizovane, kadrovski ekipirane, finansijski nezavisne institucije  koje  funkcionišu na način uređen zakonom.
  2. Kanali komunikacija  sa ostala dva partnera moraju biti formalizovani i efikasni kako bi obustave rada postalo krajnje, a ne jedino sredstvo uticaja.
  3. Sve kompanije, bez obzira da li imaju organizovan sindikat ili ne, ako imaju preko zakonski  utvrđenog broja zaposlenih, treba da imaju savete radnika izabrane na internim izborima koji bi imali savetodavnu funkciju vođstvu kompanije.
  4. Rukovodstvo kompanije treba na formalno utvrđeni, način da vrši informisanje radnika preko njihovih predstavnika u sindikatu ili savetu o stanju kompanije.

Glavni pravci delovanja sindikata, odnosno saveta radnika bi trebali biti:

  1. Pomaganje u optimalizaciji funkcionisanja kompanije
  2. Pregovaranje o platama zaposlenih i učešću u raspodeli dobiti kompanije
  3. Provođenje mera zaštite i bezbednosti zaposlenih na poslu
  4. Dodela socijalna pomoći zaposlenima u tačno definisanim slučajevima

PSG će se zalagati za saradnju sa sindikatima i podržavaće njihove inicijative koje su u skladu sa programom pokreta, a naročito inicijativu za ukidanje radne nedelje kadgod je to razumno i moguće.

 

13. Nezavisne institucije

Moderni svet je svet stalnih tehnoloških i socijalnih promena. Pojava mnogobrojnih intersenih grupa čiji se međusobni odnosi i količina uticaja stalno menjaju, doneo je potrebu za organizovanjem nezavisnih institucija koje bi na najbolji način stabilizovala uticaje tih promena sa ciljem da trajni interesi društva kao celine budu zaštićeni i dugoročno promovisani.

PSG će se zalagati za jačanje položaja i podizanje kapaciteta nezavisnih institucija kao što su:

  1. Narodna banka Srbije
  2. Komisija za hartije od vrednosti
  3. Državna revizorska komisija
  4. Agencija za borbu protiv korupcije
  5. Komisija za zaštitu konkurencije

 

14. Brendiranje države

Ako državu posmatramo kao proizvod koji je rezultat delovanja svih njenih stanovnika i njihovih akivnosti, onda je brendiranje države prvorazredni ekonomski zadatak, jer ono pomaže da se sve ostale aktivnosti budu efikasnije.

Brendirati državu znači stvoriti povoljnu sliku o Srbiji u očima drugih zemalja i time olakšati sve vidove internacionalnih komunikacija.

PSG će se zalagati za:

  1. Formiranje ekspertskih timova koji će utvrditi vrednosti koje na najbolji način oslikavaju Srbiju i njene stanovnike
  2. Formiranje ekspertskog tima koji će definisati aktivnosti i sredstava za promociju utvrđenih vrednosti  
  3. Formiranje stalnog tela koji će realizovati mere promocije i odgovarati za efikasnost uloženih sredstava
  4. Formiranje trajnih budžetskih fondova opredeljenih za programski utvrđene aktivnosti

 

​15. Zdravstvena bezbednost društva

Pojava zdravstvene krize izazvane virusom KOVID 19 je jasno pokazala koliko su postojeći zdravstveni sistemi i u svetskim razmerama neadekvatni za odgovor na ovakvu vrstu izazova. Većina zdravstvenih sistema je uspevala da u većoj ili manjoj meri ograniči smrtnost kao krajnje negativnu posledicu pandemije, ali u isto vreme je zabeležen znatno povećan broj smrtnih slučajeva koje bi mogli pripisati nedovoljno efikasnoj organizaciji zdravstvenog sistema izazvanoj preusmeravanjem svih zdravstvenih resursa na borbu protiv virusa.

Pored posledica u sferi zdravstva, ispostavile su se i posledice u sferi ekonomije koje po svojoj dubini dosega mogu imati značajnije i pogubnije posledice. Sve zemlje sveta su pribegle sličnim intervencijama u ekonomiji koje su se na kraju svele na enormno državno zaduživanje koje će otplaćivati buduće generacije. One države koje ne budu uskladile svoje funkcionisanje sa izazovima zaduživanja, biće osuđene na zaostajanje, gubitak uticaja i na kraju čak i na gubitkom samostalnosti.

Pri tom situaciju sa KOVID 19 ne možemo tretirati kao unikatnu situaciju, već kao nešto što može da se pojavi u bilo kom trenutku, sa lakšim ili težim posledicama.

PSG će se zalagati za:

  1. Duboku reformu zdravstvenog sistema sa ciljem da se ovaj sistem osposobi za pravovremen i efikasan odgovor na epidemijske ili pandemijske situacije.
  2. Da država sačini planove funkcionisanja ekonomije u raznim varijantama, zavisno od vrste krize kako bi se održao maksimum ekonomske delatnosti u skladu sa datom situacijom.
  3. Da se izvrši selektivno pomaganje delova ekonomije koji potpadnu pod unapred predviđene mere, do nivoa obezbeđivanja preživljavanja do prestanka krize.
  4. Da se unapred definišu odgovarajuća tela i pokazatelji koji bi inicirali određenu vrstu protukriznih aktivnosti, sa ciljem da se izbegne voluntarizam i politizacija zdravstvene krize.