Ovo je još jedna priča koju bi mogli započeti poslovicom „Put u pakao je popločen dobrim namerama“.

S obzirom da sam apsolutni pobornik striktnog plaćanja poreza i da smatram da svaku novinu ne treba odmah dočekati na nož, hajde da za početak uzmemo najbolju soluciju i da pretpostavimo da će novi sistem raditi savršeno.

Dobra vest je da će se državna kasa bolje napuniti. U teoriji bi to trebalo da nam donese bolje škole, bolnice, vrtiće i da ne nabrajam dalje. Zašto mislim da će se to desiti samo u teoriji ili u malom obimu? Zato što naša država nije profesionalni aparat koji biva nagrađen za dobro obavljen posao, već slabo organizovana interesna grupa koja funkcioniše po principu „ko je bliže vatri, taj se ogreje“. Kod nas bi se verovatno pre ogrejala vojska i policija, nego školstvo ili zdravstvo. To ne znači da su vojnici i policajci dobro plaćeni. Naprotiv, ali kad deliš siromaštvo, ne znaš koju rupu prvo da zakrpiš.

Loša vest je da će ti novci doći samo od onog dela privrede koji i sada više-manje radi u skladu sa zakonom, dok oni koji posluju potpuno van sistema (a njih nije malo), ne samo da će ostati pošteđeni, već će dobiti vetar u leđa. Posledice bi mogla biti značajne i dugoročne. U mom sektoru, trgovini na malo, svi veći lanci neće imati nikakav problem, jer oni već imaju kase koje odgovaraju novim zahtevima.  Mali trgovci - komšijske radnje, oni će biti u problemu. Moraće da nabave potpuno nove kase i uz to moraće da plate celokupan porez, što je deo njih bar delimično izbegavao. Sledeća posledica će biti da će veliki postati još veći, a manji još manji. Lično, nisam siguran da je to dobro za potrošače. Porez se mora platiti, ali postoje puno veće poreske rupe koje i dalje ostaju otvorene, od neregistrovanih privrednika, prekograničnog šverca, neregistrovanih radnih odnosa...

Ako pokušamo da budemo sasvim neutralni, ne možemo zaobići činjenicu da neka vrsta komunikacije između kasa i poreske uprave postoji već petnaestak godina, privreda redovno plaća troškove transfera informacija, a po svemu sudeći, taj sistem nikada nije ni zaživeo. Zašto bi sada bilo drugačije? Novi sistem podrazumeva tzv. online komunikaciju, odnosno kontinuiranu razmenu podataka između kasa i poreske uprave. Imamo li mi interenet infrastrukturu koja će biti dovoljno jaka i razuđena da besprekorno funkcioniše i u Beogradu i u Crnoj Travi i to 24 sata dnevno 365 dana u godini? Problem sa ovakvim sistemima je što oni ili funkcionišu ili ne funkcionišu. Ako su efikasni samo delimično, onda kao da ništa i nismo radili.

Stalno se ističe da taj poduhvat privredu neće ništa koštati. Kažu platiće država iz budžeta. Kog budžeta? Je li to onaj koji se puni iz džepova građana i privrede ili neki drugi, koji se puni  čarobnim štapićem? Biće da je to ipak onaj prvi i zato se ne zanosimo, svi ćemo ovo osetiti po džepu. 

Po mojoj paušalnoj proceni to će nas koštati između 50 i 100 miliona evra. Nije mali novac i to u situaciji kada je jasno vidljivo da je domaća privreda iscrpljena. Siguran sam da postoji mnogo načina da se taj novac efikasnije upotrebi. S druge strane, da se ne bi pomislilo da zagovaram toleranciju sive ekonomije, predlažem da za početak poštujemo postojeće propise i da ukinemo podelu poreskih obveznika na poreske miljenike i poresku raju. Učinimo samo to i  državna kasa će biti punija.

Ima ona izreka da ovcu (privredu) možete mnogo puta šišati, ali samo jednom odrati. Da sam vlast razmislio bih o tome.


Goran Kovačević, 
Predsednik odbora za ekonomiju i finansije PSG