Zvonce kojim se vladajuća naprednjačka većina u parlamentu obaveštava da bi neki predlog trebalo podržati, nepogrešivo je delovalo po sistemu Pavlovljevog refleksa i u Skupštini Srbije je usvojen Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu. Treba reći da Zakon o budžetu nije u saglasnosti sa odredbama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovaj pravni akt propisuje da se za poljoprivredu obezbedi pet odsto od ukupnih poreskih prihoda što je oko 49,4 milijardi dinara, dok je budžet Ministarstva poljoprivrede za sledeću godinu nešto veći od 44 milijardi dinara, što je sasvim sigurno nedovoljno.
 
Očigledno je da ova nestručna i nekompetentna vlast nije naklonjena poljoprivrednicima koji  ne mogu očekivati nikakve pozitivne mere u 2018. godini, već još više problema i teškoća, kako zbog katastrofalnih finansijskih posledica, ekstremne suše prošle godine tako i zbog nebrige aktuelnog režima i izostanka državne pomoći. Sve ovo će još više otežati opstanak u ovoj, u našim uslovima, surovoj delatnosti i konačno je vreme da se sruši mit o fanatičnoj odanosti naših poljoprivrednika vladajućem naprednjačkom klanu.
 
Svakako da je stvar elementarne logike da je potrebno više sredstava usmeriti ka poljoprivredi, a ne za skupocene jelke (kupe?!), jarbole ili estradnog izvođača čiju ljubav prema glavnom gradu plaćamo 50.000 evra.  
 
Ministar poljoprivrede se pretprošle godine javno hvalio da je agrarni budžet povećan za 3,2 milijarde dinara, odnosno 8,11 posto, što je takođe bilo manje od zakonskih pet odsto. Agrarni budžet za 2018. godinu biće značajno manji i sasvim sigurno nedovoljan jer je i onaj za 2017. godinu u iznosu od 43,778 milijardi dinara potrošen već u septembru i „kraći“ je za skoro pet milijardi dinara koliko nedostaje za isplatu subvencija i regresa poljoprivrednim proizvođačima.
 
Da je Vučićeva vlast većini poljoprivrednika maćeha, ali nekima i majka, potvrđuje i primer Marijana Rističevića, narodnog poslanika vladajuće koalicije, koji je na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu dobio više od 1,3 miliona dinara za kupovinu novog traktora. U javnosti se za konkurs tek pročulo, jer je trajao svega četiri dana, pa su mnogi poljoprivrednici sumnjali da je namešten i da su novac dobili oni koji su unapred znali da će biti raspisan, jer je bilo skoro nemoguće pribaviti dokumentaciju za četiri dana. Osim Rističevića, koji je i predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, još neki članovi vladajućih stranaka dobili su traktore. Tako je bivši predsednik opštine Bač, ispred SNS-a, dobio 1.777.955 dinara, supruga poverenika SNS-a u Pećincima dobila je 674.810 dinara itd. 
 
Umesto da država pomogne i postavi  celu koncepciju poljoprivrede tako da zaštiti naše farmere kroz dobre kooperativne kupoprodajne i poslovne ugovore, režim Aleksandra Vučića koji je prvo dotukao i prepolovio stočni fond, učinio je da našim poljoprivrednicima bude potpuno nekonkurentno da se bave uzgojom svinja na primer. Nemački proizvođač mesa „Tenis“, firma koju prati negativan publicitet zbog izrabljivanja i špijuniranja radnika, pronevera, lažnih deklaracija na svojim proizvodima i sumnjivog  odnosa sa Ruskom federacijom, uložiće tri puta manje od najavljenog, 100 miliona evra od čega Vlada Srbije daje 20 odsto, uz brojne poreske olakšice i subvencije. Za potrebe ove privatne kompanije krajem 2015. donet je i poseban zakon koji predviđa da investitori mogu bez tendera dobiti do 30 odsto zemljišta u ataru svake opštine pri čemu je jedan od kriterijuma broj radnih mesta koje otvaraju.
 
Ništa nije bolja situacija ni u voćarstvu. Malinari su sa pravom nezadovoljni kako zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede nije ispunilo ono što je ranije olako obećalo, pre svega otkupnu cenu od 180 do 190 dinara po kilogramu maline. Takođe nije rešeno geografsko poreklo srpske maline, nisu nadoknađene štete od elementranih nepogoda, nije formiran Nacionani savet za malinu i dr. Opravdana je sumnja malinara da vlasnici hladnjača u Srbiji imaju monopol i da na taj način direktno snižavaju otkupnu cenu maline ispod ekonomski opravdanog nivoa, kao i da su oni u sprezi sa državom zbog toga što su vlasnici najvećih hladnjača u Srbiji. Otkupna cena tog voća ostala je na iznosima koji su nedovoljni, zbog čega je veliki broj malinara doveden na rub egzistencije. 
 
Srbija sa ovakvim agrarnim budžetom se ne može pomaći sa mrtve tačke u kojoj se trenutno nalazi i može se samo dalje urušavati u poljoprivrednom smislu.

U uslovima kada PSG bude participirao u vlasti, strategiju poljoprivrede planiraćemo dugoročno, programom trajnog ulaganja u selo i poljoprivredu u čijoj realizaciji će učestvovati stanovnici sela, stručne službe i državna tela nadležna za poljoprivrednu politiku.
Autor: Igor Prka, Predsednik PSG Odbora za poljoprivredu