Moj utisak je da ovo nisu obični izbori. Neko će reći: „Pa mi stalno imao epohalne izbore“, ali nažalost to je tako jer naše društvo ima samo 18 godina iskustva sa demokratijom, ako računamo da je ona počela 5. oktobra 2000. godine.

 

Ubistvo Zorana Đinđića, međutim, suštinski je prekinulo naš pokušaj da imamo pravu demokratiju u ovoj zemlji i neminovno nas, spontano i polako, vratilo u jednu diktaturu. Sistem se vratio unazad i nismo uspeli da ga demontiramo i da mu ispostavimo račun za devedesete.

 

Beogradski izbori su zato važni jer smo već ozbiljno skliznuli u diktaturu. Mi imamo tri-četiri medija sa nacionalnom frekvencijom koja ponižavaju, etiketiraju, targetiraju, bave se propagandom vladajuće stranke i to na brutalan način uništavajući sve političke neistomišljenike. Imamo tabloide koji su po naredbi postavljeni na udarnim mestima kioska.

 

Kao javna ličnost, smatram da je moja dužnost da dam svoju javnu podršku i pokušam da ukažem na problem. To je jedan od razloga zašto sam se uključio u politiku. Ne mislim da se aktivno bavim politikom, već se možda samo njome aktivnije bavim od svojih poznanika i kolega koji takođe sve prate i znaju kako stoje stvari, a to je po mom mišljenju najvažnije. Od 1992. godine, kada sam stekao pravo da glasam, nagledao sam se raznih čudesa, ali je i moj stav izgrađen vremenom. Imam 43 godine i smatram da kao čovek koji ima bradu, što kažu u Grčkoj, moram da se bavim politikom na ovaj način.

 

Zašto sam podržao baš Dragana Đilasa? Mi smo kao Pokret slobodnih građana doneli odluku da podržimo Đilasa smatrajući da je on izuzetan kandidat. Da ima legitimitet i slobodu da bude nezavistan, što je vrlo teško i komplikovano u ovom trenutku. Da on ima tehničko iskustvo vođenja grada, jer je već jednom to radio, da je već pobedio na izborima u Beogradu. Iako je bilo dosta kontroverznih situacija  kada je on bio gradonačelnik, meni se čini da je to ipak neko dobro doba Beograda. Imali smo probleme, ali smo i kroz određene pritiske javnosti mogli da ih rešimo. Danas to ne možemo. Mislim da Đilas ima iskustva, integritet i ja znam ko je on. Nismo mi porodični prijatelji, ali znam ga sa ulice, sa protesta, iz grada. Ne sećam se da sam Sinišu Malog video na bilo kom protestu, ali znam gde je tada bio predsednik Srbije.

 

Vladajuća koalicija ima apsolutnu većinu u Skupštini, imaju Ministra policije, ali ceo grad zna šta se zapravo dešava. Da oni dovode određene ljude, bave se ucenama, da penzionerima izdaju kartice dva meseca pre izbora samo zato da bi znali tačno gde je koji penzioner. Imamo slučaj Savamale, a sa druge strane imamo sudove koji razvlače dvojicu studenata koji su digli glas protiv tiranije. Vrlo su efikasni u zastrašivanju mladih ljudi. Dakle, zloupotrebe su beskrajne, a naše poverenje u njih je trajno prokockano. Što se mene tiče – prokockano je oduvek.

 

Nas nazivaju soroševcima, a oni se lično ljube u usta sa gospodinom. Nazivaju nas stranim plaćenicima, da hoćemo da rušimo... To nije tačno. Tačno je da mi samo hoćemo njih da smenimo.

 

Tekovina koju smo jednom izborili, demokratska promena vlasti i poništeni izbori izboreni su u doba 5. oktobra. I ma koliko Vulin crveneo zbog 5. oktobra, mi smo se i za njega izborili da on može sada nama da glumi vojnika. Pad Slobodana Miloševića i njegove tiranije počeo je tako što su se gradovi oslobodili. Veliki gradovi su ohrabrili male sredine gde nije lako kada dođu džipovi u vaše malo mesto.

 

Ovde je sad na sceni interesantna priča. U njoj je deo Beograda, nazvan projektom decenije. Sada su i braći Karić dali neki novi projekat i oni zidaju neke zgrade od maketa i lepe ih po televizijama, voda šiklja na sve strane, ne možete biciklom da prođete pored Save...

 

Nemamo više vremena za diktaturu. Nemamo vremena da se kao društvo ponovo razočaramo u svog vođu i otkrijemo da je cela stvar  bila samo pljačka.

 

Pozivam ljude da glasaju i ako ne žele da podrže moju opciju. Neka izaberu svoju. Neka glasaju i za vladajuću partiju, ali svojom voljom, a ne zato što im je neko zavrnuo ruku ili ih ucenio radnim mestom deteta.

 

Autor: Nikola Đuričko, osnivač PSG i kandidat izborne liste 11 - "Dragan Đilas - Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju!" za odbornika Skupštine grada Beograda

Izvori: