Autorski tekst Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, objavljen u nedeljniku Vreme broj 1657.
Pre više od 30 godina, kada se većina zemalja istočnog bloka opredelila za slobodu, demokratiju, prosperitet, Srbija je odlučila da, uplašena od stvarnosti, sve to odbaci i da budućnost posveti karikaturalnom dorađivanju mitova iz prošlosti.
Političke i kulturne elite ondašnje Srbije, koje i danas drže sve poluge vlasti u ovoj zemlji, zaigrale su na kartu “Svi Srbi u jednoj državi”, u “Velikoj Srbiji”, istovremeno negirajući drugima pravo da budu bilo šta drugo osim Srbi. Time je presečena krvava vrpca ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Bio je to poduhvat epskih razmera – trebalo je iskopati potisnute međusobne nacionalne mržnje anestezirane poluvekovnom praksom bratstva i jedinstva, probuditi uspavane mitove i vaskrsnuti nacionalne heroje, reindoktrinirati srpstvo pravoslavljem, ojačati tek zalečene antizapadne animozitete, proglasiti dojučerašnje komšije arhetipskim srpskim neprijateljima – ustašama i balijama, i krenuti u rat.
Nedugo zatim trebalo je objasniti da su porazi pobede, siromaštvo da je junaštvo, te da je jedino i samo majčica Srbija u pravu i da za nju vredi sve žrtvovati. I da za nju ne vredi živeti, već da se patriotizam dokazuje tako što se za nju samo umire. Masovna i ekstenzivna indoktrinacija je bivala sve veća, a srpsko društvo, u celini, udaljavalo se sve više od realnosti i tonulo u laž i obmanu. Rezultat: za nepunih 10 godina miroljubivi samoupravljač postao je instant srbenda, instant pravoslavac, nabeđeni ratnik, priučeni tumač svesrpske istorije balkanskih naroda i šire i iskreni poslušnik.
Psihosocijalni inžinjering
Psihosocijalnim inženjeringom stvorena je kasta koja svoju snagu crpe iz spremnosti da srčano brani najsramotniju deceniju naše istorije, a njen puni procvat omogućen je neuspehom demokratskih vlasti da temeljno i nepovratno reformišu društvo.
Ovaj proizvod političkog i medijskog inženjeringa kolektivno je biće odmaknuto od realnosti, puno straha i mržnje prema svemu što opaža da je drugačije. Večito mu je potreban spoljni referentni sistem, samim tim i jak vođa, koji će u svakom času biti garant dominantnog položaja baš ove grupe u zajednici. Idealno je tlo za svaku desnicu, svaki populizam i oslonac je svakom veštom Vođi, sa kojim živi u simbiotskoj vezi. Svaki prodor realnosti u tu zajedničku halucinaciju, opasan je i za novosrbijance i za njihove po pravilu – mitske vođe.
Ko su i kakvi su novosrbijanci?
Rečeno je – dominantna su grupa u Srbiji, iskovana u periodu tranzicije, na velikosrpskom propagandnom narativu, kao neposredna biračka baza svih naših političara-vođa, od Slobe i Vučića do Vučića evropejca.
Karakterišu ih:
– sklonost ka zloupotrebi ograničenog broja unapred zadatih istorijskih metafakata koji imaju cilj da dokažu da su Srbi, uprkos nezavidnoj realnosti koju žive – narod najbolji i nebeski;
– u većini odbacuju osnovne civilizacijske tekovina kao što su nauka, demokratija, pravna država;
– podložnost budalastim teorijama o skoroj propasti zapadne civilizacije;
– dogmatsko poricanje činjenice da je Srbija najveći gubitnik ratova devedesetih i uporno ne pristaju da prihvate realne posledice ove činjenice, što je preduslov započinjanja normalnog života u Srbiji;
– laka podložnost sugestiji i dominantnim obrascima kao zameni za sopstveno mišljenje. Otud, na primer, nekritički dele uvreženo mišljenje o nama i Rusima kao braći, koje im, inače, 24/7 serviraju ruski plaćenici na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom;
– novoverstvo – oni su novopravoslavci, prepoznaju veru pre svega kao deo nacionalnog kolektiviteta i dešifruju je uglavnom preko spoljnih znakova raspoznavanja – tako što se krste sa tri prsta i slave slavu. Velike hrišćanske, pa i pravoslavne teme kao što su praštanje i samilost uglavnom ih zaobilaze;
– kibicerstvo – opsednuti junaštvom srpskog naroda, čije podvige gotovo perverzno prisvajaju, previđajući činjenicu da su ti istinski junaci iz prošlosti zaista ustajali za slobodu, prolazili golgotu, borili se i pobeđivali, umirali dok današnji novosrbijanski “junaci”, svoje naopake ratove gube iz fotelja, pred televizorima i tabloidima na kojima se 24/7 vrte iste dirigovane mantre. Bore se gunđanjem i naučenim parolama čak i u situaciji kada im se na živo, u realnom vremenu, vade “srce iz grudi” i jedno od dva oka iz glave;
– verovatno ključna odlika ovog novog soja je nesposobnost da se prevaziđe podeljenost između nerealne slike koju imaju o sebi, svom narodu i svetu i realnosti kao takve, što ih, zahvaljujući njihovoj brojnosti i činjenici da su oslonac svake autoritarne vlasti čini glavnom preprekom da se Srbija realno suoči sa svojim stvarnim problemima i krene da traži održive načine da svoj položaj suštinski promeni;
– nasilništvo – od nekadašnjih junaka ostali su huškači i nasilnici, koju svoju moć dokazuju na onima koji su slabiji od njih – pripadnicima LGBT populacije, ženama, izbeglicama, Romima i svima nenasilnima. Nesposoban da sagleda istinu, realnost i da se u skladu sa njima menja, novosrbijanac živi u svetu u kojem je okružen neprijateljima, izdajnicima, devijantnima kojima svoju halucinaciju hoće da nametne kao jedinu ispravnu stvarnost.
Svi zajedno i svi različiti
Duboko svestan da među njima ima okorelih desničara i nacionalista kojima su mržnja i isključivost ispred svega, da ima i oportunista koji će se novosrbijanstva držati dok god u tome ima nekog ćara, pozivam sve one koji se dvoume, koji uprkos pritisku uviđaju da svet nije baš crno bela ploča, a takvih je, siguran sam, najviše – nezadovoljni ste, ljuti, hajde zajedno da se usmerimo na ono što zaista ne valja, a da ne udaramo jedni na druge – hajdemo u porodične ili bilo kakve druge šetnje protiv onoga što porodice i neporodične ljude zaista i ugrožava – protiv masovne korupcije i krađe zbog kojih smo svi siromašniji nego što bismo smeli da budemo, protiv nepotizma i sistematskog zaglupljivanja naše dece u kojem se gubi značaj znanja i svake samostalnosti, pozivam vas da prošetamo pred televizijom sa nacionalnom frekvencijom koja danonoćno truje naše ćerke i sinove i promoviše prostituciju i nasilje, pozivamo vas da šetamo bez pelena i protiv onih koji nam ih oblače, šetajmo protiv pedofila – bili oni u dronjcima, odelima ili mantijama.
Pozivamo vas da se zajedno šetamo protiv konstantnog nasilja nad našim majkama, ćerkama i sestrama jer su i one deo naših porodica. Zar ne? Pozivamo vas da krenemo u budućnost.
Svi zajedno i svi različiti.
Pavle Grbović