Probudi se, čoveče, probudi se već jednom! Ustani! Zar ne čuješ kako ti ale i aveti i nogama i rukama udaraju u vrata? Perfidno te usisavaju u svoj vrtlog nemorala i beščašća, dok ti spavaš i čekaš da prođe još jedna noć. Ceo svet su ti pretvorili u najgori košmar, otimaju ti sva ljudska prava, teraju te da budeš kao i oni, jer ne mogu da podnesu čestitost, poštenje, ljudskost, empatiju.

Prestani da spavaš, da umrtvljuješ realnost, jer oni to i žele. Najgori bauci se igraju sa tobom, uvlače te u svoj had pod likom spasitelja, mirotvorca, pod maskom jedinog dobrog i istinskog. Naslađuju se tvojom nemoći da se probudiš, jer su te ubedili da to tako mora i da jedino što možeš jeste da spavaš. Evo ih, opet lupaju! Podsećaju te da su došli po ono što još uvek nisu uspeli da ti uzmu. Razum. Da, to ti moraju uzeti. Njihov habitat nestaje postojanjem tvog razuma i oni to dobro znaju. Znaju i zato udaraju na ta vrata. Cilj im je slomiti brzo, bez pardona, svim sredstvima. Uniziti čoveka i onda njime gospodariti.

Molim, još ti se spava? Ne može. Probudi se! Zvonio je sat.

Autorka: Tamara Prvulović-Molnar