Intervju sa Pavlom Grbovićem, predsednikom PSG, je objavljen na portalu InfoVranjske 19. decembra. 

 

Pavle Grbović novi je predsednik, treći po redu, Pokreta slobodnih građana (PSG).

On je svakako najmlađi akter srpske političke scene i čovek koji bi u budućnosti u srpskoj politici mogao da ima veoma važnu ulogu.

Info Vranjske su razgovarale sa Grbovićem u času kada se on borio sa koronom, deleći tako sudbinu svog vremena.

Drugačiji od kaljuge u kojoj živi, racionalan i odmeren, Grbović bi mogao biti, čini se, svetlo ka kome bi srpska stvarnost mogla da se kreće, ako ne sada, onda u budućnosti svakako.

INFO VRANJSKE: Vi se najmlađi predsednik neke srpske stranke. Kako vi vidite tu činjenicu?

GRBOVIĆ: Srbija se nalazi u takvom stanju da zaista više nije važno da li je neko nov u politici ili je prisutan već dugo, da li je mlad ili star, već da li ima ideju kako oporaviti društvo i u kom pravcu treba da se razvija Srbija. Kao jedan od najaktivnijih članova PSG, a pogotovo zbog krize izazvane lošim izbornim rezultatom, osećao sam obavezu da preuzmem odgovornost za organizaciju i pokušam da je vratim na političku scenu i omogućim da aktivno učestvuje u kreiranju budućnosti.

Šta očekujete od svoje političke karijere, u kom pravcu će se ona razvijati?

- Ne bih voleo da svoju karijeru gradim i produžavam na daljem propadanju Srbije, već imam ambiciju da doprinesem što bržoj promeni režima kako bih se posvetio onome zbog čega sam ušao u politiku, a to je stvaranje. Ne dajem obećanja, ali znam da ako se ikada budem pitao oko kreiranja politike u državi da obrazovanje, kultura i nauka više neće biti ministarstva za potkusurivanje, već aposlutni prioirtet. To su oblasti koje postavljaju temelje države i društva i izgradnjom tih temelja želim da se bavim, koliko god moja karijera trajala.

Vi ste treći po redu predsednik PSG? Da li je protekli period dovoljno vremena za potpuno profilisanje vaše organizacije na političkom nebu Srbije?

- Želimo da gradimo državu koja je pravedni sudija, a ne strog policajac. Državu koja omogućava svu slobodu svakom pojedincu, sve dok time ne ugrožava drugog čoveka, a ne državu koja samo zabranjuje, preti i kažnjava. Želimo da jednim novim pristupom demistifikujemo značenje reči „liberalno“ i da pokažemo da mi nismo „krug dvojke“, da nismo klasa koja je odrođena od naroda, da naša politika nije „izdajnička“ već suštinski patriotska, da ne podržavamo divlji kapitalizam već uređenu tržišnu ekonomiju. Verujem da će politika koja je lišena bilo kakve mržnje i sukoba biti lekovita kako za državu, tako i za sve njene građane.

Da li je učestvovanje na izborima bila greška, ili nije?

- Sa aspekta rezultata jeste, sa aspekta sticanja iskustva i borbe nije. Naša najveća greška je bila neodlučnost, što je rezultiralo promenama odluka, a verujem da su isto tako i neki građani menjali odluku da li će nas podržati. To je verovatno nuspojava mladosti organizacije i onaj bolniji deo procesa sticanja iskustva. Verujem da takve greške više nećemo praviti.

U kakvim ste vi odnosima sa gospodinom Trifunovićem sada, posle svega?

- Odličnim, verovatno i boljim nego pre. Sergej je veoma hrabro ušao u politiku, založio svoje ime i reputaciju za Pokret, pokušao da napravi iskorak, a onda prepustio mesto mlađem kad u tome nije uspeo. Pritom nije otišao niti saplitao tog mlađeg, već ostao da bude na pomoći, bez naročitog nametanja. Verujem da je i njemu prijala ova promena i smatram da je mnogo produktivniji kada je oslobođen pritiska predsednika organizacije i da će iz nove pozicije pružiti mnogo više.

Imate li vi lično podršku pre svega među vašim članstvom, i kakvu vrstu podrške očekujete od građana?

- Imam podršku i osećam dobronamernost članova, čak i kad od nekih od njih dolazi kritika. Od građana ne tražim ništa, već im svi previše traže, već im je verovatno dosta pritisaka koji dolaze sa svih strana, negativne energije i tenzija, pa ne moram i ja da im sednem za vrat. Meni je kao građaninu muka od mesijanskog pristupa političara, pa ni kao političar se neću ponašati na način koji mi kao građaninu ne prija. Znam da imamo sve potrebne „sastojke“ da bismo bili uspešna država, znam da nismo gori od drugih, ali da katastrofalno koristimo svoje resurse, pre svega ljudske. Imam ideje kako to promeniti, ali te ideje zahtevaju podršku građana i strpljenje, jer ništa se neće popraviti samo od sebe nit ićemo se samo jednog jutra probuditi u savršnoj zemlji. Pokret slobodnih građana će te ideje predstaviti građanim i pozvati ih da zajedno radimo na njihovom sprovođenju, a građani će sami proceniti da li su te ideje vredne njihovog angažmana. Ja verujem da jesu.

Kakav je vaš lični, a kakav stranački stav glede saradnje sa drugim vanparlamentarnim strankama?

- Suštinska politička saradnja je moguća sa onim organizacijama sa kojima delimo viziju moderne Srbije, Srbije kao ravnopravne i evropski uređene članice EU, Srbije koja je u miru sa sobom i sa drugima i Srbije u kojoj su ljudska prava neprikosnovena. Ne pristajem na mantru koja vlada u delu opozicije da ko nije sa nama, taj je protiv nas. Ne, sasvim sigurno postoje opozicione stranke koje nisu i koje možda neće ni biti sa nama, a koje će svoje delovanje nastaviti u istom pravcu, pravcu rušenja režima. I to je sasvim u redu.

Ima li PSG poseban program za neki deo zemlje, a pre svega za najsiromašniji, jug Srbije?

- Postoji nekoliko preduslova za razvoj svakog dela Srbije: Politička i finansijska decentralizacija koja podrazumeva proširenje ovlašćenja lokalnih samouprava, izgradnja infrastrukture i kadrovska politika. Od svega ovoga do sada je nešto rađeno samo na polju infrastrukture, što nije loše, ali ni dovoljno i to realni život pokazuje. Dobro je kada se u gradu sa mnogo nezaposlenih otvori fabrika koja zapošljava hiljadu ljudi, čak i ako svi primaju minimalac, jer je i to bolje nego da nemaju nikakve prihode, ali nije dobro kad se otvori samo takva fabrika i kad steknemo reputaciju zemlje jeftine i niskokvalifikovane radne snage. Kao Beograđanin verujem u dobrobit decentralizacije, ne zbog toga što to može da donese neke poene u politici, već zato što to ide i u prilog Beogradu čija infrastruktura to više ne može da podnese, koji postaje prenaseljen, izrazito zagađen, bezbednosno i socijalno nestabilan grad. Decentralizacije nije samo dugačka i prazna reč, već ona suštinski označava veru u ljude da su sposobni da bolje organizuju život u svojim mestima nego što bismo to u njihovo ime uradili mi iz Beograda. Ali da bi oni to zaista mogli da urade, moraju da imaju i određena sredstva za rad, zbog čega je finansijska decentralizacija ključna.

Šta građani Vranja mogu očekivati kao vašu političku ponudu za koju se valja boriti?

- U skladu sa prethodnim odgovorom mislim da bi bilo uvredljivo da ja obrazlažem šta građani Vranja mogu očekivati na lokalnom nivou, tim pre što imamo kvalitetne i sposobne predstavnike Pokreta u tom gradu. Kad je reč o republičkom nivou, možete očekivati političku ponudu čiji cilj nije lečenje neizlečivog, već postavljanje novih osnova za politički, privredni, kulturni i socijalni rast Srbije. Ovo vreme političke depresije smo koristili upravo za izradu tih rešenja i od sledeće godine ulazimo u proces pozitivne kampanje i širenja nade da je normalan život moguć baš ovde, baš u Srbiji.

Hoće li Vučić pasti i pre 2022. godine?

- Daću sve od sebe da padne najkasnije 2022.