32 TAČKE ZA SLOBODU MEDIJA

 

Držeći do toga da je sloboda izražavanja jedno od osnovnih ljudskih prava i da bez medijskih sloboda i medijskog pluralizma nije moguće slobodno, demokratsko i pravično društvo;

Imajući u vidu da Srbija ne baštini tradiciju medijskih sloboda, a da i savremena država to ne omogućava, jer ne poštuje sopstvene zakone  i evropske standarde i da se za medijske slobode svi akteri na političkoj, društvenoj i medijskoj sceni moraju zajedno izboriti;

Doživljavajući slobodne, nezavisne i profesionalne medije kao četvrtu vlast i partnere u izgradnji demokratskog društva;

Znajući da su medijske slobode na ovim prostorima oduvek bile sputavane od političkih i drugih moćnika, a da se situacija dramatično pogoršavala proteklih godina;

Razumevajući medije kao sredstvo profesionalnog i objektivnog informisanja, kao sredstvo za ostvarenje javnog interesa, kao korektivni faktor i mogućnost konstruktivne kritike i kao važan faktor u borbi protiv kriminala, korupcije i drugih političkih i društvenih devijacija;

Shvatajući da je uloga države da stvara zakonske i druge uslove da mediji rade slobodno, u prijateljskom okruženju, u nediskriminatornim uslovima, da stimuliše profesionalno, verodostojno novinarstvo koje je u javnom interesu, a nikako da se meša u uređivačku i poslovnu politiku medija;

Iskazujući ogromno poštovanje prema onim novinarima i drugim medijskim radnicima, novinarskim udruženjima i medijskim organizacijama koji se, iako pod velikim pritiskom, bore za dignitet svoje profesije;

Građanski blok 381 obavezuje se da će se, po preuzimanju odgovornosti za vođenje države, u svom radu rukovoditi sledećim principima:

 

  1. S obzirom na to da se, kao i u brojnim drugim oblastima, problem medijskih sloboda u Srbiji uglavnom ne nalazi u lošem zakonskom okviru, već u implementaciji i zloupotrebama zakona, razaranju institucija i zloupotrebi vlasti, Građanski blok 381 će omogućiti da se odluke koje se tiču celokupne politike, pa i medijske, donose u nadležnim institucijama, a ne u paralelnim centrima moći. Vladavina zakona i snažan institucionalni poredak preduslov su slobode medija i medijskog pluralizma.
  2. Sve odluke koje se tiču medija, bilo da se radi o donošenju zakona, strateških dokumenata ili podzakonskih i drugih akata, donosićemo – uz poštovanje visokih međunarodnih standarda u oblasti slobode izražavanja – u saradnji sa relevantnim novinarskim i medijskim udruženjima, stručnim organizacijama, kao i organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i medijskim slobodama.
  3. Prema medijima i novinarima izražavaćemo duboko poštovanje i odgovarati na njihova pitanja i zahteve bez obzira da li nam idu u prilog ili ne. Nikada nećemo prozivati novinare i medije zbog njihovog kritičkog stava prema vlasti i uvek ćemo isticati da su slobodni mediji, kritika vlasti, javni dijalog i drugačije mišljenje vrednosti koje treba štititi, razvijati i negovati.
  4. Uvažićemo naše zakone, evropske dokumente i praksu Evropskog suda za ljudska prava koji jasno kazuju da su javni funkcioneri dužni da trpe viši nivo kritike, kao i da je sloboda izražavanja, u interesu javnosti, mnogo šira u odnosu na nosioce javnih funkcija.
  5. Oštro ćemo reagovati i javno osuđivati svaki napad ili pretnju upućenu novinarima i medijskim radnicima i, u skladu sa zakonom, zahtevati da se efikasno sankcionišu. Zajedno sa predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja i organizacijama civilnog društva, pokrenućemo inicijativu za izmenu zakonskog okvira koji će omogućiti bolju krivično-pravnu zaštitu novinara i medijskih radnika.
  6. Smatramo da je tragična i više nego uznemirujuća činjenica da ubistva novinara koja su se desila u Srbiji ni do danas nisu razrešena. Iskreno ćemo uložiti svu energiju da, u okvirima zakona, ti slučajevi budu razrešeni i da dobiju sudski epilog. Nikada ove i slične slučajeve nećemo koristiti u svrhu političke promocije.
  7. Izmenama zakona i njegovim poštovanjem u potpunosti ćemo novinarima i medijima, kao i građanima, omogućiti pristup informacijama od javnog značaja i osnaživaćemo instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kao instituciju bitnu koliko za medije i novinare, toliko i za ukupnu demokratizaciju društva.
  8. Stvorićemo uslove za nesmetan i efikasan rad nezavisnih regulatornih tela, među kojima su i ona koja su izuzetno važna za medije i novinare, a izmenama zakona omogućićemo da ova tela rade zakonito i odgovorno, a da vlast i političke partije ne mogu da kontrolišu izbor rukovodstava ovih institucija i ugrožavaju njihov rad.
  9. U skladu sa evropskim standardima i praksom razvijenih zemalja, smatramo da je neophodno postojanje nezavisnog regulatornog tela za elektronske medije, koje predstavlja jednu od ključnih tačaka medijskog sistema i njegove celokupne nezavisnosti. Međutim, postojeće, Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kroz promene zakona i njihovo poštovanje mora biti suštinski reformisano i to tako da funkcije u njemu obavljaju ljudi visokog profesionalnog i moralnog kredibiliteta, dosledni i nepotkupljivi borci za medije i medijske slobode, predloženi i odabrani od relevantnih medijskih i društvenih činilaca. Smatramo da državni organi ne treba da imaju svoje predstavnike u upravljačkim strukturama nezavisnih regulatornih tela.
  10. Rad svih institucija u zemlji, pa i nezavisnog regulatornog tela, moraju biti u potpunosti zakoniti i transparentni, a ovo telo mora da radi u interesu medija, novinara, medijskog profesionalizma i pluralizma sadržaja, razvoja medijskog tržišta, ali, pre svega, u interesu građana. Nikada više nezavisno regulatorno telo za elektronske medije ne sme da bude neefikasni, zatvoreni i samodovoljni organizam koji je pod kontrolom centara moći, političkih partija i njihovih komesara.
  11. Pružaćemo punu podršku radu samoregulatornog tela Saveta za štampu i učinićemo sve što je u našoj moći da pomognemo njegovo osnaživanje, strogo vodeći računa da se ne uplićemo u njegovu nezavisnost. Nećemo pružati bilo kakvu podršku medijima koji kontinuirano krše zakone i Kodeks novinara Srbije i javno ćemo osuđivati govor mržnje, pozive na nasilje i druge zloupotrebe medijskih sloboda.
  12. Veoma je važno reformisati sistem javnih medijskih servisa u smislu statusa, izbora upravljačkih tela, načina finansiranja, načina rada i posebno javne kontrole i to na način koji će obezbediti precizne mehanizme zaštite nezavisne poslovne, kadrovske i uređivačke politike, kao i obezbediti punu transparentnost rada. Ojačaćemo kroz zakonske izmene ulogu građana, građanskih i stručnih organizacija u kontroli rada i kreiranju programa javnih medijskih servisa.
  13. Privatizacija medija je pojedine regione stavila u neravnopravan položaj, ostavivši ih bez mogućnosti zadovoljavanja legitimnih komunikacionih potreba na lokalnom i regionalnom nivou. Ovaj problem se može rešiti širenjem mreže postojećih javnih medijskih servisa (RTS i RTV) i otvaranjem njihovih regionalnih centara. Savremene tehnologije omogućavaju lokalizovanje i specifikovanje programskih sadržaja tako da se zahtevi svih građana za javnim medijskim servisima u svim delovima zemlje u potpunosti ispune.
  14. Javni medijski servisi moraju imati adekvatne, kvalitetne programe i na jezicima nacionalnih zajednica bez obzira na kom delu teritorije Srbije žive, a pripadnike manjina moraju tretirati kao ravnopravne građane.
  15. Javni medijski servisi moraju da budu stub profesionalnog novinarstva i njima moraju da upravljaju vrhunski profesionalci dokazanih ljudskih kvaliteta, koji će biti izabrani uz jasne procedure i kriterijume, kroz transparentan i široko inkluzivan proces. Svi apsekti rada javnih medijskih servisa moraju biti u potpunosti transparentni i dostupni građanima, uz mogućnost pokretanja adekvatne javne rasprave.
  16. Javni medijski servisi moraju da budu mesto istinitog, nepristrasnog i blagovremenog informisanja na kojem će se negovati javni dijalog, kritičko mišljenje i koje će verno odslikavati raznolikost političkih i društvenih aktera.
  17. Stvaraćemo uslove za nesmetan razvoj medijskog tržišta, uz poštovanje standarda tržišne konkurencije poznatih u demokratskim zemljama i u nadi da će zdravo tržište omogućiti dugoročnu održivost kvalitetnih i profesionalnih medija. Do tada, država će intervenisati u medijsku sferu tako što će, u adekvatnom obimu, finansijski potpomagati javni interes u medijskoj sferi, ali kroz jasan, precizan, transparentan, široko inkluzivan, od javnosti strogo kontrolisan proces, koji će podrazumevati i kontrolu trošenja novca poreskih obveznika. Odluku o dodeljivanju novca građana u medijsku sferu donosiće medijski stručnjaci i predstavnici relevantnih udruženja i nevladinih organizacija, na osnovu pristiglih medijskih projekata, bez mešanja organa vlasti u proces odlučivanja. Nikada novac građana nećemo trošiti na samoreklamiranje.
  18. Druga izdvajanja javnih sredstava u medijsku sferu, ukoliko se stvara potreba za njima, biće precizno zakonski regulisana, strogo kontrolisana i u potpunosti transparentna. Javna sredstva neće, kao do sada, biti usmeravana samo ka medijima bliskim vlasti, već će biti dostupna svim medijima bez diskriminacije i uz puno poštovanje procedura i jasnih kriterijuma.
  19. Svi relevantni podaci o medijima biće u potpunosti i bez ograničenja dostupni javnosti, uključujući i pune informacije o javnim sredstvima koje koriste.
  20. Zajedno sa novinarskim i medijskim udruženjima radićemo na zakonskom (re)definisanju javnog interesa u sferi javnog informisanja i u potpunosti se slažemo sa inicijativama da se kao poseban javni interes prepozna uloga medija kao kontrolora vlasti, kao i da je važno podsticati medijske sadržaje koje se bave suočavanjem sa prošlošću i podsticanjem međuetničke komunikacije i saradnje.
  21. U cilju zaštite i razvoja medijskog pluralizma i konkurentnosti borićemo se, u skladu sa visokim međunarodnim standardima, protiv neprimerene medijske koncentracije i medijskog monopola.
  22. Svesni da je jedan važan deo problema u medijskoj sferi vezan za tržište medijskog oglašavanja, smatramo da je u ovu oblast potrebno uneti red, kroz jednu široku debatu, u kojoj će učestvovati svi relevantni akteri medijskog i privrednog sektora. Mediji i javna sfera treba da budu zaštićeni od monopola u oblasti oglašavanja, kao i od mogućnosti da se oglašavanje koristi kao pritisak na medije.
  23. Smatramo da su snažni lokalni i regionalni mediji od izuzetnog značaja za jednu modernu, demokratsku, decentralizovanu zemlju, koja želi što veću građansku participaciju u donošenju odluka.  Upravo ovi mediji su posebno ugroženi i država mora pronaći mehanizme stimulacije ovih medija, uključujući i edukativne programe za korišćenje modernih tehnologija.
  24. Otvorićemo široku debatu sa svim akterima na medijskoj sceni, novinarskim i medijskim udruženjima, sindikatima i organizacijama civilnog društva i pronaći načine kako da pospešimo profesionalni i socijalno-ekonomski položaj novinara, koji – kako to pokazuju sva istraživanja – rade u uslovima nedostojnih čoveka. U svim medijima se mora garantovati mogućnost sindikalnog organizovanja, po cenu sankcija za njihove osnivače/izdavače.
  25. Smatramo da Srbija, ukoliko želi da bude moderna država, mora ogromnu pažnju da posveti obrazovanju. Prepoznajemo poseban značaj medijske pismenosti i omogućićemo da se ona uvrsti u obrazovni sistem kao obavezan nastavni program u osnovnim i srednjima školama.
  26. S obzirom da su mediji, shvaćeni u najširem smislu, sveprisutni u našim životima, programe medijskog obrazovanja treba usmeriti i ka starijim generacijama, a u tom smislu važnu ulogu mogu da imaju javni medijski servisi, ali i edukativni programi celoživotnog učenja i drugi modeli neformalnog obrazovanja. Savremeni teorijski i praktični pristup medijskoj pismenosti podrazumeva, pre svega, razvijanje kritičke svesti u odnosu na medijske sadržaje, jer bez medijske pismenosti ne postoji slobodan građanin.
  27. Aktivno ćemo raditi na prevazilaženju digitalnog jaza, odnosno na osiguravanju dostupnosti digitalnih tehnologija (širokopojasni internet) svim građanima zemlje, uz edukaciju marginalizovanih društvenih grupacija.
  28. Regulacija interneta je globalno pitanje koje se rešava na globalnom ili evropskom nivou. Podsticaćemo samoregulativne procese na internetu i raditi na obezbeđenju sigurnog okruženja za sve korisnike interneta, a naročito dece.
  29. Država mora obezbediti mehanizme za dugoročno, stabilno i adekvatno finansiranje medija i medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, ali i u ovom slučaju potrebno je da se javni novac raspoređuje uz jasne, nediskriminatorne principe, potpuno transparentno.
  30. Obezbedićemo jasne zakonske mehanizme zaštite uređivačke politike medija kojima su vlasnici nacionalni saveti nacionalnih manjina. Ovi mediji predstavljaju svojevrsne javne medijske servise i zbog toga moraju da imaju punu odgovornost. Građani koji se informišu na manjinskim jezicima imaju pravo, kao i svi drugi, na objektivno, nepristrasno i profesionalno informisanje.
  31. Omogućićemo, u skladu sa međunarodnim konvencijama, osobama sa invaliditetom nesmetan pristup medijima, informacijama i komunikacijama.
  32. U cilju razvoja medijskog pluralizma, zaštite i promocije ljudskih prava, direktne participacije građana u medijskoj sferi i poboljšanja odnosa organizacija civilnog društva i medija – kroz odgovarajući zakonski okvir predvidećemo stimulativne mere za razvoj medija civilnog društva, kao neprofitnog medijskog sektora, odnosno medija zajednice, koji imaju izuzetno važno mesto u razvijenim demokratskim društvima.