„Da li ste ikada čuli da je nekada negde neki državnik podneo ostavku zato što mu je teško?“ pitao je danas poslanike SNS-a Pavle Grbović tokom rasprave o Zakonu o ministarstvima i dodao: „Nijedan državnik neće ostaviti svoju zemlju zato što mu je teško. To je nečuveno. Zato vi danas nazivate ekstremistima sve one koji imaju svoj politički stav i koji imaju hrabrosti da taj svoj stav zastupaju. Vi branite ideje koje ne razumete i koje potiču iz jednog mozga. I zato ste spremni da do kraja branite neka rešenja koja ne mogu da prođu i osnovna ispitivanja logike.“

„Pričate danima o nekakvom državnom i nacionalnom interesu. Privatna razmišljanja i nejasne misli jednog čoveka ste bespogovorno prihvatili kao državni interes. Da vas neko pita a šta to tačno znači ne biste imali pojma. Da li je državni interes da svi zabijemo glave u pesak i pravimo se da se ništa u svetu ne dešava kako predsednik ne bi morao jednom da se postavi kao pravi lider i da predloži odluku. Ne da je donese, da predloži, pa da dođe ovde u Skupštinu, a onda da narodni predstavnici odluče. Državni interes i naša nasušna potreba je da oni koji su toliko želeli vlast, sad preuzmu i odgovornost, sad kad je najteže. A ne da kao deca u vrtiću kad im se ne sviđa igra ili kad počnu da gube odustaju i neće više da se igraju jer im ne prija kad nije sve po njihovom.“ dodao je Grbović.

„Kolegama iz Srpske napredne stranke ostavljam da objasne ljudima kako ih istovremeno pozivaju da štede dok oni prave jednu od najglomaznijih Vlada u poslednjih 30 godina. Svi znamo da je koalicija velika, da su apetiti ogromni i da valja sve to nahraniti. Da li ćete te kadrove nazvati ministrima ili ćete osnovati nova javna preduzeća, manje je važno. Vidim da je i kolegama iz vladajuće većine svejedno. Nevažno im je da li će Vlada imati 5, 25 ili 105 ministarstava, hoće li biti bez ili sa 300 državnih sekretara, oni su spremni da do poslednjeg daha i poslednje kapi logike brane odluku u čijem donošenju nisu ni učestvovali već im je servirana. I verujem da bi bili najsrećniji da im je umesto ovog predloga stigao ferman po kom se Srbija proglašava za carevinu sa dinastijom Vučić na čelu. Tako bi skinuli i poslednje tragove odgovornosti sa sebe i mogli bi mirne duše da se posvete međusobnom nadmetanju u obožavanju suverena.“ rekao je Pavle Grbović.

„Tako ste pokušali da odbranite i neka rešenja u ovom zakonu koja su logički neodbranjiva. Ministarstvo za omladinu i turizam moglo je da se zove i ministarstvo za „work and travel“, jer osim tog programa drugu vezu ne vidim. Kažete mladima će se baviti svako ministarstvo, pa što onda to nije bilo ministarstvo za sebe? Vlada u malom. Da pokažete šta je prioritet? Ali dobro, nije ni to najvažnija stvar. Ne menja naše živote naziv ni broj ministarstava, menja ih politika. To je ono što mene zanima, koju vi politiku i koju perspektivu i koju nadu nudite mladim ljudima? Život odvojen od realnosti u dubokoj ilegali Srpskog sveta? Treba li svaka generacija da u apdejtovanim verzijama proživljava vaše neostvarene i neostvarljive snove o Velikoj Srbiji, treba li doživotno da nose terete nerešenih problema u čijem stvaranju nisu učestvovali, treba li svoju mladost, svoju budućnost i svoje živote da žrtvuju kako biste vi izlečili frustracije iz svoje prošlosti. Nudite li im vi to svoju prošlost za njihovu budućnost? Gde će oni živeti, kojim ćete ih vrednostima učiti? Hoće li i ova Vlada da im za perspektivu ponudi dehumanizovana naselja u kojima umesto parkova niču murali osuđenih ratnih zločinaca. Koga ćete im ponuditi kao uzora, kome slede lovorike a kome zaborav, Ratku Mladiću ili Živojinu Mišiću? Slobodanu Miloševiću ili Radomiru Putniku? Šešelju ili Zoranu Đinđiću? Hoće li se i njihov patriotizam meriti, kao što se i naš danas meri, požrtvovanošću u odbrani najsramotnije decenije naše istorije i njihovih tragičnih glavnih likova? Hoćete li i njih učiti da beže od stvarnosti i da zabadaju glavu u pesak u strahu od budućnosti i da mrze sve što je drugačije i što im je nepoznato? Hoće li učiti iz udžbenika čiji će cenzor biti Pahomije?“ govorio je Pavle Grbović o predloženim ministarstvima.

Pavle Grbović je upitao poslanike SNS da li smo do sada bili kolonija, gubernija ili protektorat, pa ćemo sada voditi politiku samostalnosti i rekao: Nije to politika samostalnosti, to je politika osamljenja. Ima li Srbija danas manje ili više prijatelja nego što je imala pre 6 meseci?  Od 24. februara svet više nije isti, sve se promenilo. Svet u kome danas živimo je svet koji više ne dozovljava sedenje na više stolica, gotovo je sa tom politikom, poražena je, stolice su se razmakle, ko je pokušavao da na njima balansira završio je na podu, bez da će neko prići da mu pruži ruku.“ zaključio je Pavle Grbović.